1583
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |

1583. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 2. јануар — Неуспели напад ускока на челу са Јурјем Даничићем и Анђелом Трогиранином на Клис, јер су неке друге ускочке чете ранијих дана поквариле фактор изненађења; ускоци са собом одвели 800 хришћанских породица.
- 17. јануар — Француска фурија: лидер Холанђана Франсоа, војвода од Анжуа покушао да на превару освоји Антверпен, али једва извукао живу главу.
- 25. јануар — У Фиренци зачета Академиа дела Круза, главна лингвистичка институција у Италији.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Да би одагнао турско подозрење због учешћа неких Сплићана и Пољичана у нападу на Клис, млетачки посланик Цонтарини уценио главе ускока и неких домаћих људи.
Март
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Април
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Зарука Томе Ердедија са Аном Маријом, кћерком бана Крста Унгнада у Пожуну.
- 4. мај — Јурај Даничић добио од Рудолфа Жрновница испод Леденица; затим са браћом ратује уз сењског капетана Гашпара Раба против Влаха у Лици.
- 11. мај — Османско-сафавидски рат, Битка бакљи: Оздемироглу Осман-паша однео велику победу над сафавидском војском којом је осигуран Кавказ.
- 23. мај — Цариграски посланик обавештава Млетачки сенат да је пожар уништио део харема султана Мурата III.
Јун
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — Шпанци заузели азорско острво Терцеира чиме је довршено укључење португалске територије у Иберијску унију.
- 3. јул — Руски цар Иван Грозни убио је, у наступу гнева, сина и престолонаследника Димитрија.
- 25. јул — Цунцолимска побуна: први отпор Индијаца против стране, португалске, власти.
Август
[уреди | уреди извор]- 5. август — Хемфри Џилберт основао прву енглеску колонију у Северној Америци, у Сент Џонсу на Њуфаундленду.
- 10. август — Ливонски рат окончан Пљуским примирјем између Русије и Шведске
- 19. август — Петру Церцел ушао у Букурешт и постао влашки војвода (до 1585).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 27. септембар — Погубљена Елисабетх Плаинацхер, једина која је у Бечу осуђена за вештичарење.
Октобар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Новембар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Млетачки брод "Гаглиана гроса" потонуо са многим вредним предметима код Гналића, између Пашмана и Вргаде, близу Биограда на мору, на путу ка Цариграду (откривен је 1967).
- 7. децембар — "Султанат жена": умрла моћна султанија Нурбану, мајка Мурата III.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Први писани извор о манастиру Ораховица у Славонији.
- У Енглеској разоткривена католичка Трокмортонова завера.
- Окончана и друга Десмондска побуна у Ирској.
- Кримски кан Мехмед II Герај се сукобио са османским заповедником Осман-пашом, што ће довести до његовог збацивања догодине.
Рођења
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 24. септембар — Албрехт Валенштајн, бохемски војсковођа и политичар. († 1634)
Децембар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Ђироламо Фрескобалди италијански чембалиста, оргуљаш и композитор. († 1643)