1719
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1719 на Викимедијиној остави.
| |
1719. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 5. јануар — Бечки уговор: савез Аустрије, Пољске, Саксоније и Велика Британије с намером извлачења пољског краља Августа II из руског туторства - пољски сабор ће крајем године одбити уговор.
- 12. јануар — Велики северни рат: Швеђани прекидају опсаду Трондхеима.
- 23. јануар — Обједињењем Грофовије Вадуз и Господства Шеленберг, настаје Кнежевина Лихтенштајн као једна од држава Светог Римског Царства, у корист Антона Флоријана, председника тајног Већа цара Карла VI.
- јануар — Уквартирењем пет чета кирасира долази до немира у Приморској крајини. Буне се дижу у Брињу и Св. Ђурђу а Срби у Брлогу, Дабру и Врховинама, немири трају до јуна, шире се због цене соли. Веће буне у Карловачком генералату се дешавају сваке деценије због глади, глоба, работа итд.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Улрика Елеонора изабрана за краљицу Шведске, након што је пристала потписати устав (абдицира у корист супруга 1720). Ера слободе у Шведској, време парламентарне монархије, траје до 1772.
- 13. фебруар — Сава Петровић Његош, Данилов синовац, завладичен од патријарха Мојсија за Даниловог помоћника у Боки. Мојсије је такође хиротонисао Стефана Љубибратића за епископа новског и митрополита Далмације (седиште манастир Драговић) и једног калуђера из Србије за епископа барско-скадарског. Далматински католички бискупи, на челу са Вицком Змајевићем ће покренути кампању против Љубибратића.
- 19. фебруар — У Шведској погубљен Георг Хеинрицх вон Гортз, омрзнута десна рука бившег краља Карла XII.
- 28. фебруар — Могулски цар Фарукшиyар збачен од браће Саyид, ослепљен и убијен у априлу. Следе Рафи уд-Дарајат (до јуна), Шах Џахан II (јун-септембар) па Мухамад Шах (до 1748).
- фебруар — После Једрена, Софије и Битоља, и Ниш постаје једно од седишта Румелије - беглербег Абдулах-паша Мухсинзаде је упућен за мухафиза, с налогом за изградњу тврђаве. Румелијски беглербег распоређује заиме и спахије из нахија Осат, Пожега и Ужице између Ужица и Крушевца, ради борбе са хајдуцима у околини Пожеге, који долазе из Старог Влаха.
Март
[уреди | уреди извор]- 18. март — Трст и Ријека проглашени слободним лукама Хабсбуршког царства.
- 29. март — Шпанска инвазиона флота упућена према Британији, тешко је оштећена у олуји код рта Финистере.
Април
[уреди | уреди извор]- 8. април — Након открића злата у бразилском Мато Гросо основан град Кујаба.
- април — Граф Мерц, гувернер Баната, добио команду над хабсбуршким трупама на Сицилији.
- април - Рат четворног савеза: француска војска војводе од Бервика ушла у шпанску Баскију - имају велике губитке због болести, слично се дешава и у Каталонији.
- 17. април — Петар Велики протерује језуите из Русије.
- 25. април — Објављен Робинзон Крусо, знаменити пустоловни роман Даниела Дефоеа.
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Умро руски царевић Петар Петровић, званични престолонаследник.
- 10. мај — Јакобитски устанак у Шкотској, у корист Џејмса Стјуарта, уз шпанску помоћ: заузет замак Еилеан Донан.
- 14. мај — Французи из Мобила заузимају Пенсацолу у шпанској Флориди - ови ће је повратити, а Французи ће је заузети опет.
- мај — Турски порез у Румелији имдади сеферија, "ратна помоћ", постаје сталан као имдади хазарије, "мирнодопска помоћ" - муслимани који не служе војску постају поданици.
- 23. мај — Француска Компагни ду Миссиссипи постаје Компагни Перпетуеле де Индес након што је припојила компаније Источних Индија и Кине, с монополом поморске трговине. Банк Ројал издаје новчанице без покрића што доводи до инфлације.
- 27. мај — У Бечу основана Царска привилегована оријентална компанија са огранцима у Београду, Трсту и Ријеци (банкротирала 1740).
- мај — Дубровачка влада се безуспешно покушава споразумети о куповини вуне у Србији и Бугарској, где би аустријски трговци ишли само до Софије а трговина из Србије и Баната ишла преко Дубровника (Пожаревачки мир је оштетио дубровачке трговце, јер сада имају конкуренцију).
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Битка код Осела је руска поморска победа над Швеђанима.
- 10. јун — Битка код Глен Схиела: јакобитски устаници у Шкотској су одлучујуће поражени.
- 15. јун — Размена хабсбуршког и османског царског посланства: свечани сусрет на путу између Параћина и Ражња[9][10].
- 20. јун — Битка код Францавилле на Сицилији: Шпанци поразили графа Мерцyја.
Јул
[уреди | уреди извор]- 10 - 16. јул — Успешна данско-норвешка опсада Марстранда и тврђаве Карлстен у Шведској.
- 21. јул — Неуспешни дански напад на Гетеборг.
- 21. јул — Пожаревачки мир је мир потписан у Пожаревцу између Аустрије и Венеције с једне и Османског царства са друге стране.
- јул — Соутх Сеа Компани представила јавности понуду за рефинансирање британског државног дуга - акције расту (али догодине долази до краха).
Август
[уреди | уреди извор]- август — Рат четворног савеза: Холанђани се придружили Французима, Британцима и Аустријанцима.
- 12. август — Велики северни рат: почиње Руска пљачка - како би се убрзао крај рата, руска флота пали и пљачка на обали Шведске, одбијен је напад на Стокхолм.
Септембар
[уреди | уреди извор]- септембар — Дукађински санџакбег Тахир-паша Махмудбеговић извадио ферман за истрагу разбојника. Проблем у турском царству је и сеоба из села и касаба у градове, за шта се објављују фермани о хватању бегунаца.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 10. октобар — Британци заузимају Виго и још два места у Шпанији - напуштају их пар недеља касније након пљачке и разарања.
- октобар — Граф Мерци заузео Месину и опсео Палермо.
- октобар — Митрополит Викентије Поповић борави следећих годину дана у Бечу, где мора потрошити више од 30.000 гроша за народне послове, потврде и очувања повластица.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 20. новембар — Први Стокхолмски уговор: мир између Шведске и Хановера - Бремен-Верден припада Хановеру.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 5. децембар — Шпански председник владе кардинал Гиулио Алберони је смењен, наређено му је да напусти земљу.
