1725
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |

1725 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — У токугавском Јапану уведен систем Гонин Гуми - групе од пет кућанстава су колективно одговорне за очување реда и плаћање пореза.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 6. фебруар — Витус Беринг је кренуо копном из Санкт Петербурга на Прву камчатску експедицију: до Охотска стиже тек најесен 1726. Петар Велики жели утврдити да ли су Азија и Америка спојени.
- 7. фебруар — Параноични афгански владар Персије Махмуд Хотак наредио убиство свих сафавидских принчева осим Султан Хусаyна (овај је успео сачувати Тахмаспа).
- 8. фебруар — Супруга руског цара Петра Великог након његове смрти преузима пријестоље као царица Катарина (до 1727). Праву власт има Александар Меншиков.
Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Холандски брод Акерендам, упућен ка Азији, залутао је по мећави и потонуо код Норвешке - страдало је око 200 људи. Од 19 сандука злата и сребра извађено је пет, а остало тек 1972.
- 18. март — У Паризу одржан први у низу Цонцерт Спиритуел (до 1790).
Април
[уреди | уреди извор]- 22. април — Хотакијска монархија: Махмуд Хотак је пао у дворској револуцији, наслеђује га рођак Ашраф (до 1729).
- 30. април — Државни кадрил: шпански краљ Филип V и аустријски цар Карло VI склапају Бечки споразум, односно савез уперен против Велике Британије (низ од четири уговора до новембра). Британски краљ шаље Ричарда Канеа у Гибралтар да га учврсти.
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај — Генерал Џорџ Ваде је постављен за инспектора у Шкотској: у Хигхландсу, међу Јакобитима, спроводи Закон о разоружању, формира шест чета милиције, гради путеве и мостове.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Руска царица први пут додељује Орден Светог Александра Невског, поводом удаје своје кћи Ане за војводу од Холстеин-Готторпа (родитељи Петра III). Међу одликованима је и Матија Змајевић.
- 23. јун — У Шкотској почињу нереди због проширења енглеског пореза на слад и последично скупљег пива.
- 24. јун — У Дублину први пут забиљежен састанак Велике ложе Ирске, најстарије данас постојеће масонске ложе на свијету.
Јул
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Османлије заузеле Табриз у Персији после дуже опсаде, убијен велики број становника.
- 27. август — Француски брод Чамеау потонуо близу Лоуисбоурга у Новој Шкотској са преко 200 људи и много злата и сребра (пронађено 1965).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Велика Британија, Француска и Пруска склапају Хановерски споразум како би се обранили од шпанско-аустријског савеза.
- 5. септембар — Венчање француског краља Луја XV пољском принцезом Маријом Лешаском.
Октобар
- 16. октобар — Пећки Патријарх Арсеније IV Јовановић у посети Рилском манастиру (први пут се потписује као патријарх, изабран је за живота претходника Мојсија).
- 22. октобар — Петорица индијанских поглавица у посети француском краљу Лују XV: Чикагоу од Мићигамеи и још петорица из Илиноиске конфедерације.
- 23. октобар — Умро карловачки митрополит Викентије Поповић - следеће године га наслеђује митрополит београдски Мојсије.
Новембар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Децембар
[уреди | уреди извор]- 12. децембар — Војвода Хуан Гуилермо де Рипперда се вратио у Мадрид са преговора у Бечу, тврди да цар жели да он буде шпански председник владе, што и остаје до априла.
- 15. децембар — Окончан Думеров рат између Нове Енглеске и Мохавка на једној страни и Вабанаки конфедерације.
Рођења
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 26. фебруар — Никола Кињо, француски проналазач, познат по томе што је изумео први аутомобил на свету. († 1804)
Март
[уреди | уреди извор]- 20. март — Абдул Хамид I, турски султан. († 1789)
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Ђакомо Казанова, италијански авантуриста и писац († 1798)
Мај
[уреди | уреди извор]- 12. мај — Луј Филип Орлеански, члан француске краљевске породице из куће Бурбон-Орлеан
Септембар
[уреди | уреди извор]- 29. септембар — Роберт Клајв, британски колонизатор († 1774)
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 8. фебруар — Петар Велики, руски цар
Децембар
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]