Пређи на садржај

1739

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 2. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
Image 1739 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1739. је била проста година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]
  • 14. јануар — Конвенција из Парда: шпанско-британски споразум о трговачким питањима и разграничењу шпанске Флориде и британске Џорџије - на крају обе стране је одбијају, рат почиње најесен.ј
  • јануарАустријско-турски рат: коњичко одељење кап. Равицког послато као појачање из Београда према Шапцу, успут су победили и заробили неке Турке, тако да су се ови повукли из ваљевског дистрикта.
  • 29. јануар — Умро горњокарловачки епископ и костајнички администратор Данило Љуботина. У Костајницу ће бити упућен Алексије Андрејевић, ранији епископ ариљски (владарску потврду добио 1741), а нови горњокарловачки епископ долази тек 1744.
  • 14. фебруар — Француска Индија: Французи су купили Караикал на југоисточној обали Индије од раџе од Тхањавура.
  • 24. фебруар — Битка код Карнала у источном Панџабу, у којој перзијски цар Надер-шах наноси тежак пораз могулском цару Мухамад Шаху. Овај пристаје на велику исплату, али Надер ће се предомислити и ући у Делхи.
  • март — Кнез Атанасије Рашковић, патријархов зет, именован је за пуковника српске народне милиције уместо Станише Марковића Млатишуме. Овај је пао у немилост због тога што су српски војници напуштали аустријске редове, због лошег поступања (догодине је затворен, и умро).
  • 20. март — Надер је ушао са Мохамед-шахом, као вазалом, у Делхи. Становништво убрзо започиње побуну, због гласина о великом намету и да је Надер већ убијен.
  • април — Надер напушта Делхи са великим благом, на основу кога се у Персији три године неће наплаћивати порез (мада су Сики отели доста блага и робља при нападу на персијску војску). Могулски шах је предао све земље западно од Инда Персији. Пропадање Могулског царства је убрзано.
  • мај — Сабор српских архијереја бира цариградског Грка Јоаникија III Караџу за пећког патријарха, који је још раније рукоположен и дошао са турском војском - у лошој успомени код Срба, влада до 1746.
  • мај — Аустријско-баварска војска се окупља код Петроварадина под командом маршала Валиса, 11. јуна кампују код Земуна.
  • 7. јулКорзикански лидер Гиацинто Паоли је отишао у егзил у Напуљ, с њим је и син Паскуале (14). Французи на челу са де Маилебоисом до краја године скоро потпуно смирују ово ђеновско острво.
  • јул — Пошто се гувернер Синда није одазвао на аудијенцију својих колега из новоосвојених индијских покрајина, Надер-шах креће у поход преко Хиндукуша - Синд је потчињен до фебруара.
  • 12. јулБританска источноиндијска компанија потписала уговор о слободној трговини на простору Марата Царства.
  • 13. јул — Плашећи се побуне, млетачки дужд Алвисе Писани узима дукалом у заштиту православне Далматинце од латинских бискупа, али им забрањује да бирају свог епископа.
  • 14. јул — Војвода Браунсцхвег-Линебурга Антон Улрих се оженио руском великом војвоткињом Аном Леополдовном - њихов мали син ће бити руски цар Иван VI 1740-41.
  • 22. јулРуско-аустријско-турски рат (1735-1739): Битка код Гроцке у којој турске снаге наносе одлучујући пораз Аустријанцима и присиљавају на повлачење из Србије. Османска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд.
  • 23. јулАустријанци су код Винче одбили напад великог везира, али Валис се следеће ноћи повлачи у Београд, а друге ноћи прелази Дунав, након појаве турских нерегуларних трупа.
  • 26. јулВелики везир Иваз Мехмед-паша опседа Београд, до 1. септембра, топови гађају град са Врачара још од јуче, са слабим ефектом. Страх је завладао и у Бечу.
  • јул — Ужички алајбег добио ферман да се одвоји у посебан санџак, са нахијама Осат, Ужице, Пожега, Ваљево, Рудник и Лепеница, али ферман је поништен већ у новембру.

Септембар

[уреди | уреди извор]
  • 1. септембар — Прелиминарни мир у Београду, којег је гроф Неиперг потписао у турском табору, под принудом и на убеђивање француског дипломате Вилленеувеа: Аустријанци изгубили све добијено Пожаревачким миром у Босни, Србији и Малој Влашкој, осим Фурјана.
    • Србију напуштају црквена јерархија, официри и војничке породице и грађанство. Пећка патријаршија након мира има 13 епархија, веза са Карловачком митрополијом постоји ако је патријарх Србин.
    • Према мемоару из 1771, у призренској области је за време аустријско-турских ратова хришћана скоро нестало, "а потом су се населили Албанци и постали Турци и напунили места и села, посели земљу и много се обогатили".
    • Државни приходи Аустрије су 25 милиона форинти, према расходима од 30 милиона (из 1737); државни дуг је достигао 99 милиона форинти - важан разлог за Београдски мир.
  • 4. септембарВелики везир Иваз Мехмед-паша улази у београдску варош, срушени су, тек довршена, Саборна црква и митрополитска резиденција, црква Рождества св. Јована Претече је претворена у џамију. Први београдски мухафиз након мира је Али-паша Абдипашазаде, намесник Румелије (до 1740). Становништво Беча је гневно због исхитрене предаје, као и језуити, цар је у великој жалости, кривица се баца на Валиса и Неиперга.
  • 9. септембар — Побуна на реци Стоно у Јужној Каролини: робови, изгледа из афричке Краљевине Конго, побунили се и кренули ка Шпанској Флориди али су пресретнути и већином убијени.
  • 18. септембар — Потписивањем Београдског мира окончан је Руско-аустријско-турски рат.
  • 29. септембарНишки споразум

Новембар

[уреди | уреди извор]
  • 8. новембар — Умро царски настојник поште Анселм Франз вон Тхурн унд Таxис, наслеђује га син Алеxандер Фердинанд (до 1773).
  • 19. новембар — У Новгороду погубљена четворица Долгорукових, старији Сергеј и Иван Григорјевич и млађи Василиј Лукич и Иван Алексејевич.
  • 21. новембарБитка код Портобела
  • 22. новембарРат за Џенкинсово уво: Битка за Порто Бело завршава британском победом којом је заузет стратешки важан град, и "сребрна" лука, Портобело у шпанској Панами (Шпанци се враћају већ 1741, али ће многа места у англо свету бити називана Портобело и по вицеадмиралу Вернону).

Децембар

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • Млетачке власти тек сада иступају против сељака Каштела и задарске околине који су 1736. ускратили плодове поседницима земље - против најупорнијих Каштелана ће бити слана и војска.
  • Банат, хабсбуршко коморно подручје, нагло је напредовао 1730-тих, након што је 1720. био непрегледна мочвара - постаје једно од најнапреднијих аграрних и рударских подручја.
  • Матеј Караман: Издао је Алфабетар или Буквар, глагољичним и ћириличним словима.
  • Владика Василије, "Историја о Црној Гори": "Опет, 1739. године. везир Ходаверди-паша Махмутбеговић са осам паша и многобројном војском удари на кућу војводе Дрекаловића, и 7 година ратоваше, ...".
  • Петар II Петровић Његош, Огледало Српско : "Бој с Кучима".
  • Ширење Русије у Сибиру: на ушћу Минусе у Јенисеј основан Минусинск, једно краће време ради топионица бакра. Морепловци у руској служби Мартин Спангберг и Вилиам Валтон плове поред источне обале Јапана (северни Хоншу и Хокаидо).

Датум непознат

[уреди | уреди извор]

Дани сећања

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]