1718

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1690-е 1700-е 1710-е 1720-е 1730-е
Године:	1715 1716 1717 1718 1719 1720 1721
1718 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1718. је била проста година.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Фебруар

• 3. фебруар — Умро краљ Конга Педро IV, наслеђује га Мануел II (до 1743), уводи се ротација ривалских лоза.
• 14. фебруар — Након што се вратио у Русију, Алексеј Петрович је притворен, одузето му је престолонаследство, чега се и сам одриче у корист Петра Петровича - следи брутални прогон његових пријатеља. У ово време основана Тајна канцеларија, руска тајна полиција током 18. столећа.
• фебруар — Букурешт страдао у пожару, погодиће га и глад због суше, као и куга.

Март

• 12. март — Антон Флоријан нови кнез Лихтенштајна (до 1721).

Април

• 9. април — Нови османски велики везир је Дамат Ибрахим-паша Невшехерлија, до 1730, то време је познато као Период лала.
• 15. април — Франçоис-Марие Ароует, познатији као Волтер, пуштен је из Бастиље након 11 месеци.
• април — Из Вараждинског генералата јављено да су се "Власи" (Срби) побунили и принудили копривничког оберкапетана грофа Кенигсега да им преда оригинале царских привилегија, за шта је ухапшен поп Никола Теодоровић Поповић, али убрзо пуштен. Такође се помиње да је у генералату дошло до побуне јер је "унијатски владика дао убити на вратима манастира Марче његовог непопустљивог православног игумана и кад је силом почео нагонити народ на унију".
• 23. април — У Риму основана Папинска теолошка академија.
• април — Издата два млечанска дукала (7. маја и 4. јуна) о црквеној јурисдикцији владике Данила над православним становништвом Боке которске, пре тога и дукал којим су ријечка и црмничка нахија примљене под млетачки протекторат као и раније катунска.
• април — Бечки Ратни савет извештава о насељавању 700 "турских Влаха" у Карловачком генералату, у исто време Срби су се вратили у Тушиловић; током године становници Поуња се насељавају на новој, босанској страни, а Срби из унутрашњости Босне се насељавају на Козари.

Maj

• 1. мaj — Шпанци у данашњем Тексасу граде мисију Сан Антонио де Валеро (касније Аламо) и утврђење Сан Антонио де Бéxар - основа данашњег Сан Антонија.
• 7. мaj — Основан Њу Орлеанс - на територији Индијанаца Читимача.
• мaj — Гусарски капетан Црнобради је на врхунцу моћи, блокира град Чарлстон.
• мaj — Велики северни рат: на Оландским острвима почињу шведско-руски преговори.

Јун

• јун — Индијанци Тучарора потписали уговор са насељеницима, добијају земљу у данашњем Бертие Цоунтy, Северна Каролина.
• јун — Млетачко-османски рат: неуспешни млечанско-црногорски напад на Улцињ.
• 5. јун — 12. јул — Пожаревачки мир У шаторима код Пожаревца се воде званични преговори о миру.

Јул

• 3. јул — Након што су прошле године заузели хабсбуршку Сардинију, Шпанци се сада искрцавају на савојску Сицилију, Палермо пада после четири дана а убрзо и остатак острва осим Месине.
• 7. јул — Царевић Алексеј Петрович умро у Петропавловској тврђави након додатне тортуре испитивања, мада је пре два дана осуђен на смрт за издају.
• 14. јул — Млетачка влада потврдила одлуке о слободи православне вероисповести у целој Далмацији (архимандрит Стефан Љубибратић догодине посвећен за епископа, када почиње и кампања католичког клера за одузимање права православцима). Основана Топаљска комунитад (општина) на северозападу Боке.
• 18. јул — Шпанци опседају Месину (до краја септембра).
• 20. - 22. јул — Још једна поморска битка код Матапана, Млечани поразили османску флоту.
• 21. јул — Закључен је Пожаревачки мир којим су окончани Аустријско-турски рат и Турско-млетачки рат. Хабсбуршка монархија од Османлија узима Банат и југоисточни Срем (трајно, до 1918), као и босанску Посавину, Србију северно од Западне Мораве и Малу Влашку тј. Олтенију (до 1739).
• 21. јул — Сабор источних патријарха у Цариграду проклео Тимотеја, светогорског монаха који је од султана купио пећки патријаршијски престо, и који је тамо и засео - ипак, Порта враћа Мојсија Рајовића тек након великог данка. Пећка патријаршија након Пожаревачког мира има 22 епархије (било их је 40 средином прошлог века), мање од половине под изравном јурисдикцијиом.
• 27. јул — Аустрија склопила у Пожаревцу први трговински уговор са Турском: слободан увоз аустријске робе осим оружја и муниције, Аустрија добија право на конзуле у већим трговачким мјестима. И турски трговци, претежно Грци и Цинцари, добијају повластице у хабсбуршким земљама.

Август

• 2. август — Лондонски уговор: створен је Четворни савез, Свето Римско Царство се придружило Великој Британији, Француској и Холандији. Шаљу ултиматум Шпанији, тражећи повлачење њених трупа са Сицилије и Сардиније; британска флота је прије тога искрцала мање аустријске контингенте на северни дио Сицилије. Према лондонском споразуму, Савојски владар Виктор Амадеус II размењује са царем Карлом VI Сицилију за Сардинију (потврђено 1720).
• 11. август — Битка код рта Пасаро у којој британска флота разбија шпанску флоту крај обала Сицилије.

• 25. август — Француски досељеници у Америци, у Луизијани су основали град Њу Орлеанс, по француском војводи од Орлеана.
• 26.август — Париском парламенту (апелационом суду) ограничено право приговора на краљевске едикте (дроит де ремонтранце) након што је протестовао због депресијације новца ради смањења дугова заосталих од Луја XIV.

Септембар

• 10. септембар — Цар, као угарски краљ Карло III, пренео и на Србе у Србији "све слобоштине и повластице, што је даровао истом [српском] народу у осталим... наследним земљама", Срби желе један сабор (собраније) и једног митрополита а царске власти би одвојене Београдску и Карловачку митрополију. Карло III потврдио митрополита Мојсија Петровића, признао аутокефалност Београдске митрополије.
• септембар — Док борави у Бечу, митрополит Мојсије моли руског посланика да руски цар пошаље Србима по једног учитеља за старословенски и грчки језик.
• септембар — Тахир-паша Махмудбеговић из Пећи затражио ферман да крене у истребљење разбојника; убрзо затим дукађински санџак је дат Мехмед-паши из Ђаковице а Тахир-паша се "не помиње међу живима". Српска раја, нарочито из вучитрнског санџака, сели се на север.
• септембар — Битка на реци Салуен: Џунгари уништили кинеску ћинговску експедицију према Ласи.
• 30. септембар — Шпанци заузели Месину након опсаде.

Октобар

• 15. октобар — Битка код Милаза: Шпанци поразили аустријске снаге које су прешле из Италије, али остаје им мостобран.
• 28. октобар — Шведски краљ води још једну кампању у Норвешку (тада под данском круном).

Новембар

• 11. новембар — Катастрофална експлозија барута у старој тврђави млетачког Крфа, страдао и капетан Андреа Писани, дуждев брат, са својим штабом, стотине мртвих и многе градске зграде уништене.
• новембар — Даниел Готлиб Месершмидт добио од Петра Великог указ за истраживање Сибира.
• 22. новембар — Пират Црнобради је убијен у борби након што су се код обале Северне Каролине на његов брод укрцали британски морнари.

Децембар

• 5. децембар — Разоткривена Келамареова урота: шпањолски велепосланик у Француској је спремио да Филип II. Орлеански, регент Лују XV, буде замењен дечаковим стрицем, шпањолским краљем Филипом V, у чему су му помагали регентови противници.
• 10. децембар — Пират Стеде Бонет обешен у Чарлстон, Јужна Каролина.
• 11. децембар — Велики северни рат: шведска војска прекида опсаду Фредрикстена и почиње повлачење из Норвешке након што је њен командант, краљ Карл XII, убијен хицем из пушке приликом инспекције трупа. Наследиће га сестра Улрика Елеонора, обећава да ће поштовати парламент (регенткиња 1718-20, краљица супружница 1720-41). У шведско-финској историји почиње "Доба слободе" (до 1772).
• 12. децембар — Британци враћају Бахаме под своју контролу, где се ранијих година налазило гусарско уточиште, Република Пирата.
• 17. децембар — Велика Британија формално објављује рат Шпанији, који ће касније постати познат као Рат четворног савеза.
• децембар — Петар Велики увео "асамблеје", прототип дворјанског бала.

Рођења

Главна категорија: Рођени 1718.

Јул

• 15. јул — Александер Рослин, шведски сликар. (†1793).

Смрти

Главна категорија: Умрли 1718.

Јануар

• 7. мај — Марија Моденска, енглеска краљица

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума