1722
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1722. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 9. јануар — Размена принцеза на Острву фазана: француска Лоуис-Елисабет (12), која се 20-тог удаје за шпанског престолонаследника Лоја (влада 1724) и шпанска Мариана Вицториа (4), заручница будућег Луја XV (али враћена кући 1725).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Реформе Петра Великог: указом успостављена Табела рангова - 14 класа војне, цивилне и дворске службе.
- 10. фебруар — Пират Бартоломеј Робертс страдао у окршају са британском морнарицом код обале дан. Габона.
Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Битка код Гулнабада у којој авганистански Паштуни под водством Махмуда Хотакија наносе одлучујући пораз снагама перзијских Сафавида - слиједи Опсада Исфахана (до октобра).
- 26. март — Камен-темељац за Краљевску пруску фабрику пушака у Потсдаму (од 1850. у Спандау, крај 1919).
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво.
- 11. април — Дукал Млетачког сената против далматинског епископа Стефана Љубибратића - одлази у аустријску Лику. С изузетком Симеона Кончаревића (1751-53), у Далмацији неће бити православног епископа до 1810.
- април — Секретар митрополита Мојсија донео из Русије 70 граматика Мелетија Смотрицког, 10 примерака Поликарповљевог тројезичног речника и 400 примерака буквара (митрополит је молио цара Петра за књиге и учитеље, аустријске власти ће 1727. забранити уношење књига из Русије).
Мај
[уреди | уреди извор]- 9. мај — Завршени избори у Великој Британији: Виговци појачали већину, мада им је популарност опала. Двопартијски систем је обновљен у Британији тек 1780-их. Овог прољећа је планирана побуна јакобита.
- 22. мај — Пивара Панчево почиње с радом, најстарија у овом делу Европе.
- 26. мај — Ла Ноувелле-Орлеанс постаје главни град Француске Лујзијане, уместо Билоxија (већ у септембру га погађа ураган).
- 27. мај — Основан Малоруски колегиј уместо "приказа" и уместо хетмана (Иван Скоропадски умире у јулу) - Украјина практично губи административну аутономију.
- 28. мај — Марсејска куга: пошто се болест поново јавила у априлу, већници се заклињу да ће слушати мису у једном самостану и прилагати свећу од четири фунте (поштовано до Револуције и од 1877).
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Бечка дијецеза постаје архидијецеза, на столици је Сигисмунд вон Колониц (до 1751). Цар Карло VI је 9-ог добио од папе инвеституру за Напуљско краљевство.
- 2. јун — Одговарајући на молбу митрополита Мојсија, Петар Велики наређује да се "српским црквама пошље одејања и књига и да се за наставнике упуте међу Србе два кијевска васпитаника" (Максим Суворов стигао 1726). Ове године је исплаћена и сума за Цетињски манастир, а следећи пут тек 1743.
- 15. јун — Версајски дворац поново постаје седиште француске владе, јер се Парижани понашају превише слободно.
- 16. јун — Умро Џон Черчил, први војвода од Молбороа, удова војвоткиња довршава палату Бленхеим.
- 20. јун — Угарски сабор прихвата Прагматичку санкцију о наслеђивању хабсбуршког престола у женској лози.
Јул
[уреди | уреди извор]- 18. јул — Први руско-персијски рат: руски цар Петар Велики, уплашен могућношћу да Османско Царство искористи сафавидски колапс и прошири своју територију на исток, објављује рат Персији како би освојио подручја око Каспијског језера.
- 25. јул — И формално почиње Думеров рат између новоенглеских колонија и конфедерације Вабанаки, помогнуте Французима (до 1725).
Август
[уреди | уреди извор]- 12. август — Умро млетачки дужд Ђовани Корнер, за новог ће бити изабран Алвисе Мокениго (до 1732).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Кан Дербента, "врата Персије", понудио кључеве града Петру Великом - кампања се ипак не може наставити ове године због губитка залиха. У ово време је и грузијски владар Вахтанг VI напредовао до Ганџе на истоку Азербејџана, али се и он убрзо вратио.
- 9. септембар — Садат Али Кан је именован за могулског гувернера Оудха у северној Индији: Држава Оудх ће постојати 1732-1856.
- септембар — Устанак у централној Славонији: поданици грофа Карафе се окупили и створили "божију војску" - у Славонији су тешке социјално-економске и верске прилике, има доста пљачке.
- 19. септембар — Српски црквено-народни сабор у Петроварадину 1722.: одлучено да Срби из старих и нових хабсбуршких поседа имају једног архиепископа. Београдски Мојсије изабран за коадјутора оболелог карловачког Викентија - али аустријски двор се противи уједињењу митрополија.
- 22. септембар — Куга у Марсеју је престала, али је у Авињону наређен последњи карантин - болест и овде пролази до краја године.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Баварски наследник Карло се жени аустријском надвојвоткињом Маријом Амалијом - мада је обећао да ће поштовати Прагматичку санкцију, биће свети римски цар 1742-45.
- 23. октобар — Опсада Исфахана: сафавидски шах Султан Хусеин се предаје и абдицира у корист Махмуда Хотака, који два дана касније улази у град - шах до 1725.
- 25. октобар — Крунидба Луја XV у Ремсу, али још увек је премлад да сам влада.
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — Наредбом Петра Великог, у Астрахану основана Каспијска флотила.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 8. децембар — Умро архиепископ Стефан Јаворски, председник руског Светог правитељствујушчег синода - практички га води Теофан Прокопович.
- децембар — У Аустријској Холандији основана Остендска компанија за трговину са Истоком (укинута 1731. под британским утицајем).
- 27. децембар — Умире кинески ћинговски Цар Кангxи након 61 године на престолу. Седам дана касније насљеђује га Цар Yонзхенг ("Хармонична правда", до 1735).
Непознат датум
[уреди | уреди извор]Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]- 16. јун — Џон Черчил, први војвода од Молбороа, енглески војсковођа и државник
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]