1765
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1765. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 12. јануар — Папа Клемент XIII. стаје у одбрану језуита, који су забрањени у Португалу и Француској - али забране се настављају.
- 23. јануар — Британски комодор Џон Бајрон, деда песника лорда Бајрона, присваја Фолкландска острва - основан је Порт Егмонт на западном острву (Французи су прошле године основали насеље на источном енглеска криза са Шпањолцима следи 1770).
- 25. јануар — Други брак хабсбуршког наследника Јосипа: баварска принцеза Марија Јосипа (умире 1767. без дјеце).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 8. фебруар — Током расправе о Порезу на маркице у британском парламенту, ирски посланик и ветеран прошлог рата Исаац Бар каже за америчке колонисте да су "Синови слободе" (Сонс оф Либертy) - противници нових пореза ће усвојити тај термин.
- 9. фебруар — Невил Маскелyне је поднео Одбору за лонгитуду резултате покуса из 1763: добро су се показали Харрисонов морски часовник, за сада уникат, и Маyерова метода лунарне дистанце. Маскелyне је касније током месеца именован Краљевским астрономом, од 1767. надгледа излажење "Наутичког алманаха" за употребу лунарне дистанце.
Март
[уреди | уреди извор]- 9. март — Регионални суд (парлемент) у француском граду Тулузу након кампање коју је био покренуо познати филозоф Волтер и након поновљеног суђења доноси ослобађајућу пресуду за Жана Каласа, протестантског трговца пре три године осуђеног и погубљеног за наводно убиство свог католичког сина.
- март — Бурманска војска заузима краљевину Луанг Прабанг, потчињава им се и краљевина Виентиане (до 1778). Ово је споредни ратни театар за Бурманце, који су спремили инвазију Ајутаје (Сијам, тј. Тајланд).
- 22. март — Парламент Велике Британије је донео Акт о таксеним маркама, намећући дажбине и америчким колонијама. Закон је опозван следеће године.
- 24. март — Британски парламент доноси Закон о квартирима којим се северноамеричким колонистима налаже финасирају и пруже смештај војницима - закон је заобиђен у скоро свим провинцијама, мит је да је захтеван смештај у приватним кућама (чак и по новом закону 1774).
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Мејсон—Диксонова линија: пошто су одрадили полукружну границу Пенсилваније и Делавера, Мејсон и Диксон започињу двоипогодишњи рад на праволинијској граници Пенсилваније и Мериленда, на паралели 39°43′ Н.
Мај
[уреди | уреди извор]- 7. мај — Поринут брод ХМС Виктори, у служби од 1778. до данас.
- 18. мај — У пожару је страдала једна четвртина Монтреала (тада је имао свега 5.700 становника).
- 18. мај — Ватра уништила четвртину Монтреала.
- 26. мај — Током шетње гласговским парком, Џејмс Ват добија идеју како унапредити Невкоменову парну машину: кондензовати пару у засебној комори, како се не би хладио цилиндар са клипом - први мотор ће продати 1776.
Јун
[уреди | уреди извор]- јун — октобар — Црногорски владика Василије Петровић по трећи пут путује у Русију, гдје умире догодине.
- 5. јун — Рапски бискуп Иван Лука Гарањин постаје сплитски надбискуп и метрополит (до 1783).
- 21. јун — На снагу ступа Закон о куповини Мана темељем кога је британска влада од војвоткиње Шарлоте од Атхола откупила номинално суверено острво Ман, чиме је то подручје и формално пало под британску власт, тј. "ревестирано" је британској круни.
- 25 — 28. јун — Француска експедиција на Ларацхе у Мароку: бомбардовали су луку, уништили једну лађу, али маринци су поражени. Заробљеници се изгледа користе у градњи луке Ессаоуира (Могадор).
Јул
[уреди | уреди извор]- 10. јул — Краљ је сменио британског премијера Гренвиллеа, долази маркиз од Роцкингхама, такође виговац (до 1766. и у 1782).
- 18. јул — Умро је Филип, војвода Парме, први из куће Бурбон-Парма; наслеђује га 14-годишњи син Фердинанд (до 1802). Гуилауме ду Тиллот остаје први министар до 1771.
- 28. јул — Укинуте козачке привилегије у Слободској Украјини, област постаје губернија, каснија Харковска губернија.
Август
[уреди | уреди извор]- 9. август — Руска царица Катарина Велика издала декрет којим се допушта нови начин за справљање вотке (залеђивањем).
- 18. август — Јозеф II постао цар Светог римског царства.
- 14. август — На бостонско Стабло слободе (Либертy Трее) обешена симболичка лутка с ликом Андреа Оливера, британског службеника задуженог за примену непопуларног Закона о маркицама у Масачусетсу; тај чин означава симболички почетак отпора северноамеричких колониста против британске власти. Из групе Лоyал Нине настају "Синови слободе".
- 14. август — Патријарх Василије Јовановић-Бркић је оклеветан, збачен и протеран на Кипар. Наслеђује га Калиник II Грк, а патријаршија је укинута следеће године.
- 15. август — Богати цариградски Грк, Портин повереник за Влашку, Ђорђе Спатарис обешен пред кућом под оптужбом издаје, имање му је конфисцирано - установљено да му је велике своте дуговала Пећка патријаршија. Цариградски патријарх Самуило нуди да их отплати, под условом да Пећка патријаршија буде прикључена Цариградској.
- 16. август — Алахабадски уговор између Могулског царства (Шах Алам) и Британске источноиндијске компаније (Роберт Цливе): ова добија дивани, право наплате пореза у Бенгал-Бихар-Ориси у царево име. Ово се сматра почетком Компанијине власти у Индији (до 1858).
- 18. август — Умире Фрањо I, свети римски цар, наслеђује га син Јосип II који постаје сувладар својој мајци Марији Терезији (самостално влада 1780-90).
- 18. август — Јосипов млађи брат Леополд постаје велики војвода Тоскане (док га не наслиједи као цара 1790-92). Раније током месеца се оженио шпанском принцезом Маријом Лујзом.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6/7. септембар — Каменована кућа у Мотиерсу у Швајцарској, у којој је боравио Жан Жак Русо - верници су потакнути црквеним проповедима, бацали су камење на њега и када је излазио у шетњу. Пошто га нису хтели у Швајцарској, крајем године је у Паризу, на путу за Енглеску.
- 21. септембар — Француски официр Антоине де Беаутерне објављује како је убио Звијер из Геваудана - у сваком случају је уловио необично великог вука, али напади се настављају до 1767.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 7 - 25. октобар — "Конгрес Закона о маркицама" или Континентални конгрес 1765 одржан у граду Њујорку: састанак представника девет од 18 колонија британске Северне Америке, издата је Декларација права и незадовољства.
- 26. октобар — Умро је угарски палатин Лудвиг I. Царичина истрага претходних година је показала да је био један од најгорих тлачитеља кметова, истрага ће довести до неколико реформи за побољшање сељачког стања. Положај палатина је упражњен до 1790.
Новембар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Ђинговске кинеске снаге користе бурманску инвазију Сијама да нападну бурманске позиције у Кенгтунгу али одбијени су.
- 20. децембар — Умро је Луј, наследник француског пријестола - нови дауфин је 11-годишњи Луј-Аугусте, војвода де Бери, Луј XVI 1774-92. (још двојица синова умрлог даупхина ће бити краљеви 1814-1830).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Пожега добива статус слободног краљевског града.
- Основан генерални крајишки инспекторат за Карловачку, Вараждинску, Банску и Славонску крајину, за регулирање администрације и унапређење привреде и војног развитка.
- Угарски сабор: племство одбија повећање пореза, позивајући се на тежак положај кметова. Угарска дворска канцеларија ће имати право претреса спорова између кметова и властеле.
- Хабсбуршка Кнежевина Трансилванија постаје Велика Кнежевина.
- Куга на Балкану: у Крешеву страдало 540 од можда 1.000 становника, црква је била затворена више од шест мјесеци. У Србији је умро велики број људи тако да је дошло до велике скупоће и глади. Ова куга (или 1780-83) је погодила и села у Босни, због чега су аге доводиле Херцеговце и Крајишнике, па хришћани постају већина у селима око Сарајева.
- Руски официр Павле Јулинац објавио кратку српску историју у Венецији.
- Седиште Вараждинског генералата пресељено из Копривнице у новоизграђени Бјеловар.
- Иван Капистран Адамовић добио коморски земљопосјед Чепин, по коме ће се обитељ звати Адамовић Чепински.
- Цркве: капела св. Алојзија Гонзаге у Чаглину, Узнесења Маријина у Горњој Ријеци, св. Терезије у Новој Градишки.
- У Русији основано Слободно економско друштво, на челу са Григоријем Орловим.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Основано Банатско Ново Село
Рођења
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 7. март — Жозеф Нисефор Нијепс, француски хемичар († 1833)
Август
[уреди | уреди извор]- 21. август — Краљ Вилијам IV од Уједињеног Краљевства и Хановера († 1837)
Децембар
[уреди | уреди извор]- Непознат датум -
- Википедија:Непознат датум — Стојан Чупић, српски војвода. († 1815)
- Википедија:Непознат датум — Јаков Ненадовић, српски војвода. († 1836)
Смрти
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Вилијам Стукли, енглески археолог
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]