1775
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1775 на Викимедијиној остави.
| |
1775 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Хабсбуршко царство и формално анектира северозападни крај Молдавије, под именом Буковина - веза између Трансилваније и недавно стечене Галиције и Лодомерије (Војводство Буковина 1849-1918).
- 15. јануар — Збачен бурмански конбауншки гувернер у краљевини Лан На, престоница Чианг Маи. Земља прелази под сизеренство сијамске краљевине Тхонбури.
- 21. јануар — Јемељан Пугачов је погубљен у Москви. Назив реке Јаик је у ово време промењен у Урал, као и називи других места повезаних са Пугачовљевим устанком.
- јануар—март — На повратку кући, Џејмс Кук плови југом Атлантика, први се искрцао на Јужну Џорџију и открио јужнији део острва Јужни Сандвич.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 15. фебруар — Након четворомесечне конклаве, на 265. гласању, кардинал Гиованни Ангело Брасцхи, умерени присталица укинутих језуита, изабран је за папу под именом папа Пије VI (до 1799). Ово је година јубилеја.
- 23. фебруар — У Паризу изведена Беаумарцхаисова комедија Севиљски берберин.
- 25. фебруар — "Кнегиња Тараканова", која је тврдила да је кћерка царице Јелисавете, ухваћена је у Ливорну од стране Алексеја Орлова - умире у тамници од туберкулозе, следећег децембра.
- 26. фебруар — Моро пирати уништили факторију Британске компаније на острву Баламбанган, поред северног краја Борнеа.
Март
[уреди | уреди извор]- 14. март — Уговор из Сyцаморе Схоалса или Ватауге: ванлегални споразум којим севернокаролински земљишни шпекулант Хендерсон купује од Чирокија пространу земљу јужно од Охаја и оснива колонију Трансилваниа - али ту живе и други Индијанци, на исти простор права полажу и друге колоније.
- 15. март — Почиње Први Англо-маратски рат у централној и западној Индији (до 1782).
- 17. март — Манифестом царице Катарине, забрањено је да се једном ослобођени кметови враћају у кметство.
- 20 — 26. март — Сељачка буна у Чешкој код Хлумеца на Цидлини - потучени су.
- 23. март — Друга Вирџинијска конвенција: Патрицк Хенрy убеђује да се формира милиција независно од британских власти, завршава говор речима "Дајте ми слободу или ми дајте смрт!" - на крају је и донесена таква одлука (били су присутни и Џорџ Вашингтон и Томас Џеферсон).
Април
[уреди | уреди извор]- 19. април — Биткама код Лексингтона и Конкорда почео Амерички рат за независност од Велике Британије.
- 20. април — Почела је опсада Бостона након битака код Лексингтона и Конкорда у Америчком рату за независност.
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај — Мала колонијална милиција предвођена Итаном Аленом и пуковником Бенедиктом Арнолдом је заузела Форт Тајкондерогу.
- 17. мај — Континентални конгрес je забранио трговину са британском колонијом Канадом.
Јун
[уреди | уреди извор]- 14. јун — Континентални конгрес је основао Континенталну војску, што и Армија САД узима као датум свог оснивања.
- 15. јун — Џорџ Вашингтон је именован за врховног заповедника Континенталне војске у Америчком рату за независност.
- 17. јун — Амерички колонисти су нанели тешке губитке британским снагама у поразу код Банкер Хила.
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Генерал Џорџ Вашингтон, касније изабран за првог председника САД (1789), званично је преузео команду над војском колониста у Америчком рату за независност.
Август
[уреди | уреди извор]- 3. август — Царичиним манифестом, Запорошка Сич је укинута и прикључена Новоросијској губернији (тврђава је уништена).
- 5. август — Јуан де Аyала је прошао Златном капијом у залив Сан Франциска.
- 20. август — Шпански војници су основали Пресидио Сан Агустíн дел Туцсóн, зачетак данашњег Туксон, Аризона.
- 21 - 22. август — Пошто је османска морнарица Џезаирли Гази Хасан-паше бомбардовала Акру, Захир ал-Умар покушава побећи али је погинуо. Султан следећег месеца поставља Бошњака Ахмед-пашу Џезара за мухафиза у Акри - на челу је Сидонског, и повремено Дамаштанског ејалета, до смрти 1804.
- 23. август — Краљ Георге ИИИ, пошто је чуо за Битку код Бункер Хилла, али не и Петицију маслинове гранчице, издаје Прокламацију за гушење побуне.
- 27. август — 9. септембар — Њуфоундландски ураган, или Ураган Независности, погађа обале од Северне Каролине од Њуфоундланда, уз много материјалне штете и процењених 4.000 мртвих.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 11. септембар — Бенедикт Арнолд предводи експедицију према граду Квебеку: мучна два месеца кроз дивљину данашњег Мејна.
- 17. септембар — Амерички рат за независност – Инвазија Канаде, тј. Квебека: Амерички побуњеници започињу опсаду Форт Ст. Јеана, у данашњем Саинт-Јеан-сур-Рицхелиеу, југоисточно од Монтреала, северно од језера Чамплаин.
- 25. септембар — Битка код Лонгуе-Поинте: Етхан Аллен са стотинак Американаца и Канађана кренуо према Монтреалу али је заробљен.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 13. октобар — Основана је Континентална морнарица (1775-85, РМ САД је основана 1794).
- октобар — Бурманска инвазија Сијама - наносе велике губитке, али је рат изненада прекинут следећег лета, смрћу бурманског владара.
- 23. октобар — Степхен Саyре, Американац и шериф у Лондону, ухапшен је под оптужбом да је хтео отети краља Џорџа III у време отварања парламента три дана касније.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Амерички рат за независност: Завршена опсада Форт Ст. Јеана - отворен пут према Монтреалу.
- 7. новембар — Дунмореова прокламација: гувернер Вирџиније проглашава ратно стање, нуди слободу робовима који би се прикључили лојалистичкој ствари, што је наљутило елиту обе стране (Вирџинијска конвенција следећег месеца прети погубљењем робовима који узму оружје).
- 10. новембар — Конгрес је основао Континенталне маринце (до 1783, Марински збор САД од 1798).
- 13. новембар — Американци ушли у Монтреал без отпора
- 17. новембар — Кноxова експедиција или Племенита поворка артиљерије: пук Хенрy Кноx превози до јануара артиљерију из Форт Тајкондерога до Бостона.
- 18. новембар — Одредба о управљању губернијама Руске империје: уместо 23 губерније уведена 53 намесништва, која се деле на 10-12 ујезда (губерније враћене 1796). Пошто нема довољно градова за средишта ујезда, проглашено их је 216 нових - нпр. Јелисаветград у Новоросијској губернији, некада Новој Србији (дан. Кропивницки у Украјини).
- новембар — децембар — Тзв. Снежна кампања у Јужној Каролини, прва већа операција на југу: патриоти су растурили лојалисте.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — На ратном броду Алфред су први пут истакнуте "континенталне боје", прва застава САД (до 1777). Први командант морнарице Есек Хопкинс ће 20-тог истаћи и Гадсденову заставу.
- 9. децембар — Битка код Греат Бридгеа, у Цхесапеакеу: гувернер Дунморе и британска власт су избачени из Вирџиније.
- децембар — Моцарт је од априла написао пет виолинских концерата.
- 31. децембар — Амерички рат за независност: Битка код Квебека у којој британске и лојалистичке снаге наносе пораз америчким снагама које су покушале заузети град Квебек. Командант Ричард Монтгомери је погинуо, Бенедикт Арнолд је рањен.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Нека места у источном делу Срема припала комори, која их је продала новим власницима.
- Цркве: св. Јурја Мученика у Светом Ђурђу, св. Николе у Јастребарском, св. Мартина у Доњем Мартијанцу, св. Илије у Градини; прва католичка, св. Ане у Глогоњу; Светојованска црква у Новом Саду (срушена 1921); Преноса моштију Светог оца Николаја у Пећинцима, од тврдог материјала; св. пророка Илије у Старој Пазови; Ваведења Пресвете Богородице у Кнежевим Виноградима, од тврдог материјала; св. Архангела Михајла у Кањижи, изгорела 1848; Безгрешног зачећа БДМ у Биљу
- Срби могу бити бирани у Спољашњи сенат Пеште.
- Календарска реформа у српској цркви: изостављени сви Срби светитељи осим Светог Саве. ("карловачки Синод прогласио Светог Саву за српског народног свеца")
- Метју Болтон и Џејмс Ват оснивају у Бирмингему фирму Боултон анд Ват за производњу парних машина. Парламент је ове године продужио Ватов патент за парну машину из 1769 до 1800.
- Алесандро Волта је побољшао и популаризовао електрофор, капацитивни електростатички генератор.
- У Паризу је основана часовничарска фирма Брегует.
- У Кини су завршене Двадесет четири повијести, збирка званичних историја династија од Жутог цара до династије Минг.
- Микронезијски атол Пингелап је опустошен тајфуном, преживело је само 20 људи - популационо уско грло ствара услове за неуобичајено велики број људи са ахроматопсијом.
- Северноамеричка епидемија богиња: има их око Бостона и у армији која је ушла у Канаду; шире се до Мисисипија; из Мексика прелазе преко Команча до Шошона, погођени су народи на пацифичкој обали.
- Википедија:Непознат датум — Мир у Ливорну између Русије и Дубровника
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 20. јануар — Андре-Мари Ампер, француски физичар и математичар (†1836)
Август
[уреди | уреди извор]Децембар
[уреди | уреди извор]- 16. децембар — Џејн Остин, енглеска књижевница (†1817)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 21. јануар — Јемељан Пугачов, козак
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
