1782
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1782 на Викимедијиној остави.
| |
1782. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 2. јануар — Јозефинизам: Едикт о толеранцији даје верску слободу Јеврејима, али им уводи и неке обавезе и ограничења. У Угарској уведен идуће године, у Галицији, где их има највише тек 1789.
- 7. јануар — У Филаделфији је отворена Банка Северне Америке (Банк оф Нортх Америца), де факто централна банка САД до 1791.
- 11. јануар — Четврти англо-холандски рат, Заузеће Тринцомалеја: Британци заузимају холандску луку на истоку Цејлона.
- 19. јануар — Англо-француски рат: Французи су се искрцали на Саинт Китс у Карибима, опседају тврђаву на Бримстоне Хилу до фебруара.
- 22. јануар — Французи заузимају холандске колоније у данашњој Гвајани, након што су их Енглези држали мање од годину дана.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 5. фебруар — Након полугодишње опсаде утврђења св. Филипа, франко-шпанске снаге заузимају Менорку.
- 12. фебруар — Британци су се предали на Ст. Китсу, Французи га држе само до уговора 1783.
- 15. фебруар — Дунганонска конвенција Ирских добровољаца из Улстера: траже законодавну независност Ирске, уз лојалност британској круни.
- 17. фебруар — Битка код Садраса је прва од англо-француских поморских битака поред источне обале Индије ове и следеће године. Французи подржавају мајзорског владара Хајдара Алија.
- 22. фебруар — Французи заузимају Монтсерат (враћају га према уговору из 1783).
- 27. фебруар — Британски парламент гласа против наставка рата у Америци, што је и практични глас неповерења влади (британска предаја код Јорктауна прошлог октобра је означила фактички крај рата у Америци).
- 28. фебруар — Едиктом се у Хабсбуршкој монархији укида низ католичких контемплативних редова и самостана, за које се сматра да не служе некој друштвено корисној сврси. Од 915 самостана у аустријском делу остаће их 388. Укинут је и павлински ред који је имао самостане у Лепоглави и Св. Петру у шуми - имутак је претворен у закладе за помоћ сиромашним жупама и даљу изградњу школства.
Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Масакр у Гнаденхутену, убијено 96 пацифистичких хришћанских Индијанаца (првенствено Ленапеа и Мохиканаца) од стране америчких милиција из Пенсилваније, под командом Дејвида Вилијамсона, у селу Гнаденхутен, Охајо, током Америчког рата за независност[1].
- 20. март — Након што му је због пораза у Америчком рату за независност у Парламенту изгласано неповерење, британски торијевски политичар Лорд Нортх подноси оставку на мјесто премијера, а што је једини такав случај у британској историји.
- 23. март — Објављен је Чодерлос де Лацлосов епистоларни роман Лес Лиаисонс дангереусес.
- 27. март — Чарлс Ватсон-Вентвортх, 2. маркиз од Роцкингхама по други је пут британски премијер. Тражи признање САД.
- 31. март — Папа Пије VI је за Ускрс у посети Бечу, где даје посланицу Урби ет Орби. Топло је примљен, али не успева измиенити цареву политику према Цркви.
- 31. март — Фрањевци Јунипера Серре су основали мисију Сан Буенавентура, девету у Горњој Калифорнији.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Аустријска мисија пуковника Паулића је завршила мисију у Црној Гори - у августу су поднесени извештаји, цар мисли да ствар није вредна даљег труда.
- 5. април — Објављена Конзисторијална система којом се регулише материја из области црквеног права - овај систем сужава власт високог клера у српској цркви.[4]
- 7. април — Збачени тајски владар Таксин је погубљен, власт преузима генерал Цхао Пхраyа Цхакри као Рама И, што је почетак династије Чакри, која је и данас на власти у Тајланду. Престоницу премешта на место данашњег Бангкока.
- 12. април — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила француску флоту под командом грофа де Граса у бици код Ле Сента у Западним Индијама.
- 12. април — Амерички рат за независност: Битка код Саинтеса у којој британска морнарица под адмиралом Роднеyем наноси тежак пораз француско-шпанској флоти и спријечава планирану инвазију Јамајке, а при чему је заробљен прослављени француски адмирал гроф де Грассе.
- април — Низоземска Република признаје САД, у октобру ће закључити уговор о пријатељству и трговини.
- април — Женевска револуција: покушај проширења права гласа - угушена је у јулу страном интервенцијом (Француска, Берн и Сардинија).
- април — Умро је Каланиʻōпуʻу-а-Каиамамао, краљ главног Хаwајског отока. Наслеђује га син Кīwалаʻō, а нећак Камехамеха је добио верску функцију чувара бога рата Кū-каʻили-мокуа ("Кū отимач земље") и долину Wаипиʻо.
- 21. април — Шпањолци граде пресидио Санта Барбара у Калифорнији, мисија основана 1786, град 1850.
- 21. април — Оснутак Бангкока: Рама И је подигао "градски стуб" Лак Муеанг.
Мај
[уреди | уреди извор]- мај — Британци на Бахамима се предали Шпанцима (до 1783).
- 15 — 18. мај — Папа Пио ВИ је у посети Венецији.[5]
- 17. мај — Први англо-маратски рат је завршен Салбајским миром - следећи рат долази 1803.
- 26. мај — Умро је владар Туниса Али ИИ ибн Хуссеин, наслеђује га син Хаммуда ибн Али (до 1814).
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Америчка Кравфордова експедиција против Индијанаца на реци Сандускy у Охају: поражена је од британско-индијанских снага и натерана у бег, Кравфорд је заробљен и брутално погубљен.
- 13. јун — У швајцарском граду Гларус слушкиња Ана Голди погубљена одрубљивањем главе због убиства; с обзиром да се пресуда темељила на тортуром изнуђеном признању о томе да је "општила с Врагом", сматра се последњом особом у Европи погубљеном као вештица.
- 20. јун — Усвојен грб, тј. Велики печат САД.
- 21. јун — Конституција из 1782: опозван је закон из 1719. којим је ирски парламент учињен зависним од британског, тако да сада има законодавну независност (али укинут је 1800, пред оснивање Уједињеног Краљевства В. Британије и Ирске).
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Британски премијер Рокингхам је умро у епидемији грипа, наследиће га Вилиам Пети, 2. еарл од Шелбурнеа (до марта 1783). Канцелар ексчекера у Схелбурнеовој влади је Виллиам Пит Млађи (23, прошле године је ушао у парламент).
- 1. јул — Повучена је забрана горштачке одеће у Шкотској из 1746.
- 16. јул — У Бечу премијерно изведена Моцартова опера Отмица из сераја - велики успех.
Август
[уреди | уреди извор]- август — Аустријски пуковник Паулић подноси извештај о Црној Гори: 4.884 куће, процењено 8.000 ратника; нема правог ауторитета, крвна освета је проблем.
- 18. август — У Санкт Петербургу је откривен Бронзани коњаник, споменик Петру Великом, на стени од 1250 тона.
- 21 — 24. август — Велики пожар у Цариграду, највећи ове године (претходни у фебруару и јулу).
- 29. август — ХМС Роyал Георге је потонуо код Портсмоута са око 900 особа, морнара и жена и деце у посети.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 13. септембар — Велика опсада Гибралтара: општи франко-шпански напад је завршен поразом.
- 17. септембар — Енглеска флота изгубила неколико бродова у урагану поред Њуфаундленда.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 3. октобар — У Русији је основан Орден Светог Владимира.
- 11. октобар — Британски конвој је по трећи пут стигао у Гибралтар - опсада још траје до фебруара, али јасно је да франко-шпанске снаге немају изгледа.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 11. новембар — Ѕбог дуга од 33 милиона ливри банкротирали су Хенри-Лоуис-Марие де Рохан и његова супруга Вицтоире де Рохан, краљевска гувернанта, која мора напустити тај положај. На њено место је постављена миљеница Марије Антоанете војвоткиња де Полигнац, што изазива гнев на двору.
- 30. новембар — Представници Велике Британије и САД потписали примирје у Паризу, чиме је прелимарно завршен Амерички рат за независност.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 12. децембар — Акција од 12. децембра 1782: ХМС Медиатор је поред Шпаније заробио по један амерички и француски брод из конвоја.
- 14. децембар — Браћа Монголфје су у Авињону први пут извели експеримент са балоном пуњеним врућим ваздухом.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Велику сушу у Босни прати глад и куга, у неким местима преполовљен број становника.
- Продате су пустаре у Банату, основано је неколико властелинстава.
- На основу предлога владине школске комисије у Пожуну, цар Јосип II наређује да Срби употребљавају "грађански дијалект", тј. славеносрпски језик и латиницу - али наставља се отпор према латиници, тако да цар одустаје 1785.
- У Ријеци има шест страних конзула, осим конзула дубровачког (који има посебан положај у дубровачкој служби).
- Помиње се први познати фочански муселим, Хаџи Мехмед-ага Шувалија, локални ајан (ући ће у сукоб са једним од бегова Ченгића, због чега је страдао "сиромашни свијет", касније су га убиле пашине делије).
- Сарајлија Јован Милетић је подигао српску школу у Трсту.
- Цар Јосип II оснива Геометријско-хидротехнички институт на Будимском универзитету, данашњи Будимпештански универзитет технологије и економике.
- Цркве: жупна црква Узнесења Блажене Дјевице Марије у Светој Марији, жупна црква Седам жалости Блажене Дјевице Марије у Коториби, Нашашћа св. Крижа у Богдановцима, св. Јосипа у Грубишном Пољу.
Рођења
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 27. октобар — Николо Паганини, италијански виолиниста и композитор. († 1840)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 5. децембар — Мартин ван Бјурен, 8. председник САД. (†1862).
Непознат датум
[уреди | уреди извор]- Непознат датум - Узун Мирко Апостоловић, српски војник за време Првог и Другог српског устанка. († 1868)
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Research”. Ohio History Connection (на језику: енглески). Приступљено 2025-08-27.
