1921

Milenijum:	2. milenijum
Vekovi:	19. vek 20. vek 21. vek
Decenije:	1900-e 1910-e 1920-e 1930-e 1940-e
Godine:	1918 1919 1920 1921 1922 1923 1924
1921 na Vikimedijinoj ostavi.
[[Datoteka:|312px]]
[[Datoteka:|312px]]

1921. je bila prosta godina.

Događaji

januar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	februar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
mart P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	april P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
maj P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	jun P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
jul P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	avgust P U S Č P S N 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
septembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	oktobar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
novembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	decembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Januar

• 1. januar — Nikola Pašić novi predsednik vlade Kraljevine SHS, na čelu koalicije radikala i demokrata.
• 2. januar — Potonuo španski brod Santa Isabel, 213 mrtvih.
• 9 — 11. januar — Grčko-turski rat — Prva bitka kod Jonia, u današnjoj provinciji Eskišehir: jedinice Velike nacionalne skupštine na čelu sa Ismet-begom u svom prvom okršaju odolele grčkom napadu.
• 14. januar — Regentovom prestonom besedom otvorene sednice Ustavotvorne skupštine Kraljevine SHS.
• 15. januar — Zemljotres severno od Bečeja (M 4.7, Int. 7).
• 16. januar — Aristide Briand je po četvrti put francuski premijer (do 1922).
• 20. januar — Turska nacionalna skupština ratifikovala ustav - prvi ustav moderne države, zamenjen 1924, nakon proglašenja republike.
• 20. januar — Potonula britanska podmornica HMS K5, 57 mrtvih.
• 20. januar — Umro vojvoda Živojin Mišić, veliki pogreb 22-og.
• 21. januar — U Livornu osnovana Italijanska komunistička partija (ranije levo krilo socijalista, lideri Amadeo Bordiga i Antonio Gramši).
• 21. januar — Žene u Švedskoj dobile pravo glasa.
• 22. januar — Počelo s radom Pozorište "Sterija" u Vršcu.
• 28. januar — Popis stanovništva u Kraljevini SHS: nešto preko 11 miliona stanovnika.
• 29. januar — Međusaveznička konferencija u Parizu odlučila da Nemačka mora platiti 269 milijardi zlatnih maraka i još 12% vrednosti izvoza sledećih 42 godine (ali vidi april).
• 29. januar — Fašisti rasturili svetosavsku zabavu tršćanskih Srba.
• 29. januar — "Politika" javlja da je u sukobu kod Knina poginulo 11 italijanskih karabinijera i osam seljaka.
• 30. januar — Beograd odlikovan Ordenom Legije časti - odlikovanje je uručio gen. Franše d' Epere, koji je proizveden u jedinog počasnog vojvodu Kraljevine SHS. Pozorišna ulica preimenovana u Francusku.
• januar, kraj — Sukob seljaka i kačaka u blizini Podujeva. Doneta je obznana kojim se kačacima nudi pomilovanje ako se predaju do 10. marta.

Februar

• 21. februar — Reza Šah je preuzeo kontrolu nad Teheranom nakon uspešnog državnog udara.
• 25. februar — Crvena armija je napala Gruziju, zauzela Tbilisi i proglasila novu Gruzijsku SSR.
• 28. februar — U Kronštatu je izbila Kronštatska pobuna mornara ruske flote protiv boljševika.

Mart

• 2. mart — Proglašena je Labinska republika tokom pobune istarskih rudara protiv nadolazeće italijanske fašističke politike.
• 4. mart — Voren Harding je inaugurisan za 29. predsednika SAD.
• 8. mart — Francuske trupe ulaze u delove Rura, nakon što je Nemačka pokušala da pregovara oko iznosa reparacija.
• 18. mart — Potpisivanjem mira u Rigi između Poljske i Sovjetske Rusije formalno je okončan Poljsko-sovjetski rat.
• 18. mart — Boljševici su vojnom intervencijom okončali pobunu mornara u Kronštatu, glavnoj bazi ruske Baltičke flote.
• 21. mart — Dekretom uvedena Nova ekonomska politika u Sovjetskoj Rusiji.

April

• 10. april — Suen Jatsen izabran za prvog predsednika Kine.
• 11. april — Ustanovljen je Emirat Transjordan, autonomni deo Britanskog mandata nad Palestinom, sa emirom Abudlahom I od Jordana.
• 19. april — Stupio na snagu zakon o podeli Irske na Republiku Irsku i Severnu Irsku, koja je ostala deo Velike Britanije.

Maj

• 3. maj — Osnovana provincija Severna Irska.

Jun

• 28. jun
  • Usvojen Vidovdanski ustav, kojim je Kraljevina SHS proglašena ustavnom, parlamentarnom i monarhijom.
  • Spasoje Stejić Baćo izvršio neuspešan atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića.

Jul

• 1. jul — Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je Komunistička partija Kine.
• 11. jul —
  • Primirjem je okončan Irski rat za nezavisnost
  • Proglašena je nezavisnost Mongolije od Kine, pod okriljem Crvene armije
• 17. jul — Na severu Albanije proglašena Republika Mirdita.
• 18. jul — Prvi put primenjena BCG vakcina protiv tuberkuloze.
• 21. jul —
  • Alija Alijagić je u Delnicama ubio ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića.
  • Španske trupe teško poražene u bici kod Anuala tokom Rifskog rata.
• 27. jul — Tim istraživača na Univerzitetu u Torontu na čelu sa Frederikom Bentingom je objavio otkriće insulina.
• 28. jul — Adolf Hitler je došao na čelo NSDAP.

Avgust

• 2. avgust — Donesen je Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi protiv komunista, anarhista i drugih kojima je KPJ stavljena van zakona, a njenim poslanicima oduzeti mandati.

Septembar

• 11. septembar — Osnovan je Jugoslovenski atletski savez.
• 18. septembar — Stanovnici Rifa proglasili Rifsku republiku, nezavisnu od Španaca i marokanskog sultana, na čelu sa Abd el-Krimom.
• 21. septembar — U eksploziji silosa fabrike BASF u Opauu, u kome je bilo skladišteno oko 4500 tona amonijum sulfata i amonijum nitrata poginulo je najmanje 500 osoba.

Oktobar

• 13. oktobar — Sovjetske republike Rusija, Jermenija, Azerbejdžan i Gruzija su potpisale Karski mir sa Velikom narodnom skupštinom Turske čime su utvrđene današnje granice između Turske i južnokavskaskih država.

Novembar

• 1. novembar — Neredi zemljoradnika u Šibeniku povodom nove naredbe o vinu, upali su u zgradu opštine.
• 1. novembar — Bivši car Karlo i carica Zita brodom napustili Mađarsku (pored Beograda prolaze 3-eg ujutro, plovidba je spora zbog niskog vodostaja) - odlaze na Maderu gde Karl umire sledećeg aprila.
• 2. novembar — Osvajanje Ha'ila: emir Ibn Saud potčinio Emirat Jabal Shamar dinastije Rašid, proglašava se sultanom Nadžda.
• 4. novembar — Saalschlacht: "vatreno krštenje" nedavno osnovanog Sturmabteilung-a - nađačali su Hitlerove protivnike na mitingu u minhenskoj pivnici Hofbrauhaus.
• 4. novembar — Desničar ubio japanskog premijera Hara Takashija.
• 5. novembar — Sovjetsko-mongolski ugovor: međusobno priznanje, mada je Spoljna Mongolija formalno deo Kine.
• 6. novembar — Kralj Aleksandar položio u Skupštini zakletvu na ustav.
• 6. novembar — Mađarski parlament je usvojio detroniziranje dinastije Habsburg (mada zemlja formalno ostaje monarhija).
• 7. novembar — Nemiri u okolini Sinja povodom popisa stoke.
• 9. novembar — Konferencija Ambasadora u Parizu donela zaključak o albanskim granicama - iste kao 1913, uz manje ispravke. Kraljevini SHS je oduzeto selo Lin na Ohridskom jezeru, navodno zbog strane ribarske koncesije.
• 9. novembar — U Italiji osnovana Nacionalna fašistička partija.
• 12. novembar — Počinje Vašingtonska pomorska konferencija (do sledećeg februara) - smanjena veličina velikih flota i utvrđen njihov odnos.
• 13. novembar — Sukob između dve struje među univerzitetskom omladinom u Zagrebu, poginuo policajac.
• 14. novembar — U Madridu osnovana Komunistička partija Španije.
• novembar - SAD potražuju 10,14 milijardi dolara ratnih dugova od drugih država, od Srbije nešto preko 51 milion (preko 3,5 milijarde dinara, ili oko 810 miliona dolara u današnjem novcu).
• 17. novembar — Edvard, princ od Velsa, stigao u posetu Indiji, nacionalisti organizuju veliki hartal (štrajk) u znak protesta, što je i vrhunac pokreta nesaradnje i bojkota engleskih proizvoda.
• 18. novembar — Predstavnik Kraljevine SHS pred Savetom Društva naroda izjavljuje da će biti poštovane određene granice, da će se vojska povući i biti priznata albanska vlada.
• 21. novembar — Kraljevina SHS i Grčka pozvane da do 10. 12. povuku svoje trupe iz Albanije.
• 22. novembar — U Kabulu potpisan Anglo-avganistanski ugovor: reafirmirana nezavisnost Avganistana, ispravka granice u njegovu korist.
• 28. novembar — Antifrancuske demonstracije u više gradova Italije nakon što su novine pisale da je Briand u Vašingtonu uvredio italijansku vojsku.
• 29. novembar — Hirohito postaje regent Japana zbog očeve bolesti (car 1926 - 1989).
• 30. novembar — Serijski ubica Henri Dezir Landru osuđen u Versaillesu na smrt za ubojstvo deset žena i jednog dečaka (giljotiniran u februaru).
• 30. novembar — Zakonom o poštansko-štednom, čekovnom i virmanskom prometu osnovana je Poštanska štedionica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Decembar

• 6. decembar — U Londonu je potpisan Anglo-irski sporazum o uspostavljanju Irske Slobodne Države, nezavisne države koja uključuje 26 od 32 irska okruga.
• 18. decembar — Osnovana je Socijalistička partija Jugoslavije.

Datum nepoznat

• Hronologija radničkog pokreta i KPJ 1921.

Rođenja

Glavna kategorija: Rođeni 1921.

Januar

• 26. januar — Akio Morita, japanski biznismen, tvorac Sonija. (†1999)

Februar

• 28. februar — Pjer Klosterman, pilot lovac iz Drugog svetskog rata. (†2006).

Mart

• 23. mart — Donald Kembel, engleski sportista. (†1967)

Maj

• 24. mart — Vasilij Smislov, ruski velemajstor i bivši prvak sveta u šahu. (†2010).

April

• 16. april — Piter Justinov, britanski glumac, reditelj i pisac. (†2004).
• 25. april — Karel Apel, nemački slikar. (†2006).

Maj

• 4. maj — Edo Murtić, hrvatski slikar (†2005).
• 21. maj — Andrej Saharov, ruski fizičar i Nobelovac za mir 1975. (†1989)

Jun

• 10. jun — Žan Robik, francuski biciklista. (†1980).

Jul

• 4. jul — Žerar Debre, francuski ekonomista. (†2004).
• 7. jul — Dragomir Felba, jugoslovenski glumac. (†2006).
• 16. jul — Krste Crvenkovski, makedonski političar. (†2001).
• 18. jul — Džon Glen, američki pilot, kosmonaut i političar. (†2016).
• 25. jul — Pol Vaclavik, austrijsko-američki psiholog. (†2007).

Avgust

• 15. avgust — Varvara Božić, srpska igumanija Manastira Tavne. (†2008)
• 16. avgust — Čarls Bukovski, američki književnik. (†1994)

Septembar

• 3. septembar — Žika Mitrović, srpski filmski režiser i scenarista. (†2005)
• 8. septembar — Dinko Šakić, komandant logora Jasenovac. (†2008)
• 12. septembar — Stanislav Lem, poljski književnik. (†2006).
• 24. septembar — Zuko Džumhur, putopisac, slikar i karikaturista. (†1989).

Oktobar

• 5. oktobar — Drago Lang, narodni heroj Jugoslavije. († 1942)
• 13. oktobar — Iv Montan, francuski šansonijer i glumac. († 1991)
• 25. oktobar — Mihaj Rumunski, kralj Rumunije. (†2007).

Novembar

• 3. novembar — Čarls Bronson, američki glumac. (†2003).
• 11. novembar — Miša Pavić, srpski fudbaler i trener. (†2005).
• 27. novembar — Aleksander Dupček, čehoslovački političar. (†1992).

Decembar

• 19. decembar — Blaže Koneski, makedonski pisac. (†1993)
• 29. decembar — Dobrica Ćosić, srpski književnik. (†2014).

Nepoznat datum

• nepoznat datum —
  • Vikipedija:Nepoznat datum — Dragiša Stanisavljević, srpski vajar. (†2012).

Smrti

Glavna kategorija: Umrli 1921.

Januar

• 1. januar — Teobald fon Betman Holveg, nemački političar. (*1856)
• 20. januar — Živojin Mišić, srpski vojskovođa i vojvoda. (*1855)

Mart

• 15. mart — Mehmed Talat-paša, turski političar. (*1874)
• 22. mart — Nikola I Petrović, crnogorski kralj (*1841)

April

• 15. april — Fric Harman, nemački masovni ubica. (*1879)

Avgust

• 4. avgust — Alija Alijagić, komunistički revolucionar. (*1896)
• 9. avgust — Jovan Atanacković, srpski general. (*1848)
• 16. avgust — Petar I Karađorđević, kralj Srbije i Jugoslavije. (*1844)

Septembar

• 22. septembar — Ivan Vazov, bugarski književnik. (*1850)

Novembar

• 23. novembar — Džon Bojd Danlop, škotski veterinar. (*1840)

Decembar

• 12. decembar — Henrijeta Levit, američki astronom. (*1868)

Nobelove nagrade

• Fizika — Albert Ajnštajn
• Hemija — Frederik Sodi
• Medicina — Nagrada nije dodeljena
• Književnost — Anatol Frans
• Mir — Premijer i predstavnik Švedske u savetu Lige naroda Jalmar Branting (Švedska) i Kristijan Lous Lange (Norveška)
• Ekonomija — Nagrada u ovoj oblasti počela je da se dodeljuje 1969. godine

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma