1713
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1713 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Бендерска чарка: Турци напали логор шведског краља Карла XII у Бендерију.
- 25. фебруар — Фридрих Вилхелм I. је нови краљ у Пруској и електор Бранденбурга (до 1740).
Март
[уреди | уреди извор]- 23. март — Тускарорски рат: каролинска милиција заузела Форт Неохерока-у чиме је сломљена снага Тускарора Индијанаца; племена Мацхапунга и Цорее се боре још неко време.
- 27. март — Уговор из Утрехта: низ споразума између Француске и Шпаније с једне те Британије, Савоје, Португала и Уједињених Провинција (Холандије) с друге стране.
- 27. март — По завршетку рата за шпанско наслеђе, Шпанија је, према Утрехтском уговору, предала Великој Британији Гибралтар и Менорку.
- 27. март — Толмински сељачки устанак у данашњој Словенији (угушен неколико месеци касније).
Април
[уреди | уреди извор]- април — Српски народно-црквени сабор у Сремским Карловцима 1713.
- 11. април — Утрехтским миром окончан је Рат за шпанско наслеђе.
- 19. април — Римско-немачки цар Карло VI је објавио Прагматичну санкцију, да би осигурао престо за кћерку Марију Терезију.
Мај
[уреди | уреди извор]- 17. мај — Викентије Поповић је нови карловачки митрополит, чије је седиште пренесено из манастира Крушедол (служи до 1725). Сабор предложио да се одреди стална новчана помоћ Пећкој патријаршији, али царски чиновници не дозвољавају да новац иде у Турску. За епископа горњокарловачког изабран Данило Љуботина.
- Подељено подручје умрлог епископа Љубојевића, Лика и Банија - Дионисије Угарковић (Костајничка епархија, до 1716, станује у манастиру Комоговини) и Данило Љуботина (горњокарловачка, до 1721, станује у манастиру Гомирје). Истовремено католичка црква намеће унијатског владику Рафаила Марковића.
- мај — Ратни савет у Грацу тражи од Ратног савета у Бечу војну помоћ "ради искорењивања шизматичке секте и усађивања праве католичке вере" у Лици и Крбави. Нови епископи, Угарковић и Љуботина, су ипак добили потврду од двора.
- 21. мај — Велики северни рат: руска ескадра Фјодора Апраксина се искрцала пред Хелсинкијем - Швеђани у повлачењу запалили град.
- 22. мај — Вицко Змајевић именован за задарског надбискупа (такође је и папски повереник за Албанију, Бугарску, Македонију и Србију).
Јун
[уреди | уреди извор]- 23. јун — Француским становницима Акадије дато годину дана да огласе лојалност Британији или да напусте Нову Шкотску.
- 24. јун — Једренски мир потврђује Мировни уговор из Прута (1711) између Руског и Османског царства.
Јул
[уреди | уреди извор]- 13. јул — Уговор из Портсмоута окончава Рат краљице Ане, северноамерички театар Рата за шпанско наслеђе.
- 26. јул — Уведени редовници у капуцински самостан св. Јосипа у Карлобагу.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Цар Карло VI потврђује привилегије Србима; ово је тражио митрополит Викентије, а цар је забринут због ратоборности Турака и незадовољан држањем угарског племства по питању Прагматичке санкције.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 19. септембар — Шведски гарнизон у Штетину капитулирао пред Русима генерала Меншикова.
Октобар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Новембар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Децембар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Током године
[уреди | уреди извор]- Мојсије Петровић (и формално) на челу Београдске митрополије.
- Јоаникије Владисављевић на челу Епархије темишварске након Константина Грка.
- Враћено црквено појање на црквенословенском језику у Српској цркви.
- Четничка активност Срба у Црној Гори "на свима странама" (Бока, Дубровник, Херцеговина), након прошлогодишње турске пљачке манастира Цетиња (Ахмед-паша срушио манастир). Догодине ће зато бити послата турска експедиција.
- Због одлуке и пописивању становништва побунила се српска села Брушани и Оштарије, Смиљани и Бунић.
Рођења
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 17. април — Самјуел Грејвс, британски адмирал.
Мај
[уреди | уреди извор]- 15. мај — Никола Луј де Лакај, француски астроном (†1762)
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]