1716
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1716 на Викимедијиној остави.
| |
1716. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 16. јануар — Почиње приена посљедњег од Декрета Нуева Планта којим шпански краљ Филип дотада аутономну Каталонију ставља под непосредни надзор Круне Кастиље чиме је довршен процес трансформације Шпаније у унитарну државу.
- 21. јануар — Турци османлије збациле и заточиле влашког кнеза Стефана Кантакузина, постављен Ницолае Маврокордат (вл. 1716. и 1719-30.), први грчки фанариотски господар у тој земљи (Кантацузин ће у јуну бити погубљен у Цариграду са оцем и стрицем).
- 27. јануар — Рат Јамаси: Чироки убили 11-12 чланова делегације Криа у месту Тугалу.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- фебруар — Велики везир Дамат Али-паша приговара хабсбуршком посланику на Порти због војних припрема.
- 3. и 26. фебруар — Град Алжир погођен разорним земљотресима.
- 8. фебруар — Давид III постаје цар Етиопије (до 1721), након побуне против његовог оболелог предходника Јостоса.
- 8. фебруар — У Русији донет декрет по коме староверци могу живети у земљи, али морају плаћати дупли порез.
- 10. фебруар — Принц Џејмс од Велса, претендент на енглески и шкотски престо из династије Стјуарт заједно са неколицином присталица напушта Шкотску чиме де фацто престаје Јакобитски устанак 1715. године.
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — У Етиопији каменована тројица фрањеваца.
- 8. март — Велики северни рат: шведски краљ Карл XII улази у Норвешку - заузима Кристијанију (Осло), опседа тврђаву Акерсхус, али мора се повући крајем априла.
- 18. март — Језуита Иполито Десидери стигао у Ласу на Тибету.
- 28. март — Црногорски владика Данило се вратио из Русије. На скупштини показао царску грамату и разделио поклоне, што наводи Турке да нападну Црну Гору. "Затим, 1716. године, двије босанске и херцеговачке паше, Ченгићи, с бегом Љубовићем, с другим околним пашама и силном војском, нападоше Црногорце. Уз божију пак помоћ црногорским оружјем бијаху побијеђени и побијени, а паше с бегом Љубовићем и другим старешинама, људи, заробљени, те им свима главе посјекоше" (заробљено је седамдесет и пет ага и бегова).
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Принц Еуген Савојски, председник Дворског ратног већа, упозорава Турке да се морају придржавати Карловачког споразума и да морају вратити Венецији одузете територије - рок је 15. мај.
- 13. април — Млетачко-османски рат (1714–1718): Карло VI, цар Светог римског царства склапа офанзивно-дефанзивни савез са Млетачком републиком, након чега долази до рата са Османским царством. Пре овога, папа Клемент IX је осигурао финансијску помоћ и гаранције да неће бити нападане цареве земље у Италији.
- 19. април — После десет месеци опсаде Швеђани губе Визмар, последње упориште у Немачкој.
Мај
[уреди | уреди извор]- мај — Шкотски економист Џон Лоу у Паризу оснива Банк женерал, приватну банку која ће, с обзиром да је у њој 75 % свих средстава депонирала француска држава, постати првом де фацто централном банком у историји.
Јун
[уреди | уреди извор]- јун — Велики везир отписује принцу Еугену да ће Висока порта победити у рату "који није желела ни изазвала" - објава рата.
- 9. јун — Принц Еуген стиже у Футог седам дана након поласка из Беча.
- 9. јун — Након мучења погубљен Банда Сингх Бахадур, заповедник Сика у побуни против Могула.
- 19. јун — Токугава Јошимуне је нови шогун Јапана (до 1745).
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — Швеђани нападају норвешки град Фредриксхалд (Халден), морају се повући када су га Норвежани запалили.
- 8. јул — Турци на челу са капудан-пашом Џаним Хоџа Мехмедом се искрцавају на Крф, млетачка морнарица их покушала спречити (Акција 8. јула 1716.). Почиње неуспешна турска опсада града Крфа, којег је у млетачкој служби бранио Јохан Матиас вон дер Шуленбург.
- 8. јул — Велики северни рат: поморска Битка код Дyнекилена је данско-норвешка победа над шведском флотом.
- 26 - 27. јул — Турска војска прелази Саву и креће се десном обалом Дунава према Петроварадину.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Код Сремских Карловаца дошло до првог мањег окршаја султанске и царске војске, надјачали Турци, царевци изгубили 700 људи.
- 5. август — Битка код Петроварадина прва велика победа аустријске војске у рату између Аустрије и Оcманског царства (1716–1718). У настојању да измени одлуке Карловачког мира и поврати Мореју, Османско царство је предузело поход на Аустрију.
- август — Турци запалили манастире Крушедол и Велику Ремету и уништили мошти сремских Бранковића (слепи Стефан Бранковић, деспоти Јован и Максим, мати Ангелина); запаљени и Сремски Карловци. Касније ће митрополит Вићентије пренети седиште из манастира Крушедола у Сремске Карловце.
- август — Пуковник Ернст Антон вон Петрасцх покушава освојити Босанску Градишку, нешто касније капетан Патачић покушава Нови. Српска милиција освојила турски шанац Лешница.
- 21/22. август — Турци напустили Крф, остављајући за собом топове и мужаре.
- август — Царска војска стиже пред Темишвар.
- 30. август — Капетани Трегер и Монастирлија напали Шабац, Турци се повукли у тврђаву, српска милиција ушла у варош, али се морала повући.
Септембар
[уреди | уреди извор]- септембар — Царска војска заузела Бијељину, граничари одбијени од Бихаћа. Аустријанци покушавају заузети Нови, у северној Босни освајају Добор и Брчко, спалили Добој. Војска подмаршала Ивана Драшковића освојила Јасеновац, Дубицу и Костајницу. Банијски и вараждински граничари запалили Нови, освојили Дубицу, Крупу, Бијелу Стену и Стари Мајдан, уз велике борбе; приморски и лички граничари оперисали око Острошца и Перковице.
- септембар — Млечани под Шуленбургом повратили Бутринт и острво Лефкада.
- 26. септембар — Руски царевић Алексеј Петрович бежи из Санкт Петерсбурга са љубавницом Јефросињом Фјодоровом, у новембру стиже код свог рођака цара Карла VI у Беч.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 12. октобар — Темишвар се након опсаде предао Еугену Савојском (био под турском влашћу од 1552).
- октобар — Турци у повлачењу запалили манастир Златица и изгледа манастир Базјаш.
- октобар — Капуцин Франческо дела Пена се вратио у Ласу са двојицом колега, долази до конфликта интереса са језуитом Десидеријем.
- октобар — Ратни савет у Грацу укорио преко генерала Рабате бискупа Марковића због насилног унијаћења Срба и незаконитог узимања дажбина.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Тарногродска конфедерација племића склопила примирје са пољско-литванским краљем Аугустом.
- 4. новембар — Умро Леополд Јохан, седмомесечни син цара Карла VI - више неће имати синова, наследиће га Марија Терезија (рођена следеће године).
- 7. новембар — Папином златном булом настаје Лисабонска бискупија.
- новембар — Еуген Савојски освојио Панчево и Нову Паланку - довршено освајање Баната, и последњег дела некадашње угарске краљевине. Први гувернер Темишварског Баната је гроф Мерцy.
- новембар — Неочекивано склопљена Англо-француска алијанса (1716–31).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Јован Маврокордат је нови кнез Влашке (до 1719), након што је његовог брата Николу заробила хабсбуршка војска.
- 10. децембар — У Лајпцигу основана "Сорабија", студентско друштво Лужичких Срба.
- децембар — Састанак у Котору представника Црне Горе, Куча, Пипера и католичких Арбанаса (Климента и Кастрата) - за савез са Венецијом (владика Данило је за Русију и Аустрију).
- децембар — Млечани одлучили отровати владику Данила, због његових веза са Аустријанцима и противљењу савезу Црне Горе са Венецијом (неће се остварити).
- 16/17 децембар — Млетачко-османски рат (1714–1718): Млечани освојили неколико места у Херцеговини - Царину код Требиња, Хутово, део Попова, у долини Неретве допиру до Мостара.
- 25. децембар — Поморски бој код Драча: триполитански гусари и Драчани напали пераштански брод, капетан Ђуро Бане погинуо, али бродски писар Крсто Криле Мазаровић са преживелима заробио гусарску тартану (опевано у песмама).
Рођења
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 26. децембар — Томас Греј, енглески песник (*1771)
Смрти
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 14. новембар — Готфрид Вилхелм Лајбниц, немачки филозоф, математичар, проналазач, правник, историчар, дипломата и политички саветник (*1. јул 1646)
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
