1721
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1721 на Викимедијиној остави.
| |
1721 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Комисија британског парламента поднела извештај поводом колапса Соутх Сеа Цомпанy - корупција је била у самој влади.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 5. фебруар — Реформе Петра Великог: Манифест о оснивању Светог правитељствујушчег синода, највишег органа црквено-државне управе Руске цркве (до 1917).
- 5. фебруар — Британски главни министар Џејмс Станхопе умире дан након енергичне обране поступања владе у Афери Јужних мора.
- 9. фебруар — Французи заузели бранденбуршку тврђаву Аргуин, на данашњој северној обали Мауретаније.
Март
[уреди | уреди извор]- 19. март — Умро папа Клемент XI, након више од 20 година понтификата.
- 24. март — Јохан Себастијан Бах посветио шест концерата, названих Бранденбуршки концерти, Кристиану Лудвигу, маркгрофу од Бранденбург-Шведта.
- 27. март — Дефанзивни савез Француске и Шпаније, размена неких територија, нпр. Пенсакола се враћа Шпанцима.
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Французи поставили трговачку постају у Махеу на југозападној индијској обали (у француском поседу, с паузама, до 1954).
- 4. април — Роберт Волпол је ступио на дужност као први премијер Уједињеног Краљевства под краљем Џорџом I.
- април — У Нишу је избила јаничарска побуна против Абдулах-паше - размештени су у удаљене гарнизоне, за нишког мухафиза је постављен босански валија Топал Осман-паша.
- април — У Енглеској је епидемија богиња, Леди Мери Вортли Монтаг јавно даје вариолирати своју кћерку, а следећег августа су успешно вариолирана седморица осуђених на смрт.
- 26. април — Персијски град Табриз је разорен у земљотресу, страдало је можда 80.000 људи.
- април — Док се у Марсељу куга повлачи, поново се разгорела у Арлеу.
Мај
[уреди | уреди извор]- 8. мај — Кардинал Микеланђело деи Цонти изабран је у 75. гласању за папу под именом папа Иноћентије XIII. (до 1724).
- 18. мај — Основана Фагарашка архидијецеза Румунске гркокатоличке цркве у хабсбуршком Ердељу.
- 18. мај — Умире етиопски цар Давит, наслеђује га брат Бакафа (до 1730).
- мај — Велики северни рат: док се у Нyстаду воде шведско-руски преговори о миру, Руси још једном нападају шведску обалу и спаљују неколико места.
Јун
[уреди | уреди извор]- 13. јун — У Мадриду закључен дефанзивни савез Шпаније, Француске и Велике Британије. Шпанија и Француска су ове године договорили и три брачна савеза. (добри односи се распадају већ 1725).
Јул
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- август — Јакоб Рогееен кренуо испред Холандске западноиндијске компаније на експедицију за проналажење хипотетичке Тера Аустралис - догодине открио неколико пацифичких острва.
- 18. август — Сафавидска Персија: сунитски Лезгини похарали шиитски Шамахи у дан. Азербејџану. Страдали су и руски трговци што је повод за Руско-персијски рат (1722–1723).
- 26. август — Пећки патријарх Мојсије Рајовић признаје синодалном граматом аутономију Београдске митрополије; предвиђено да у случају смрти карловачког митрополита Викентија, београдски митрополит Мојсије буде поглавар свих Срба под аустријском влашћу (аустријске власти се противе спајању београдске и карловачке митрополије). Митрополит Мојсије је ове године пренео седиште из Београда у Темишвар.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 10. септембар — Шведска и Русија су миром у Ништаду у Финској окончале Велики северни рат.
- 23. септембар — Француска источноиндијска компанија преузима Маурицијус и шаље колонисте.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 11. октобар — Умро Антон Флоријан, кнез Лихтенштајна, насљеђује га син Јосип Иван Адам (до 1732).
- октобар — Топал Осман-паша је нишки мухафиз и румелијски валија (до 1727). Ниш је, поред Скадра, био место где се најлакше куповао јаничарски статус, Осман-паша током инспекционог путовања врши покољ у Пећи, затим и одмазду над јаничарима у Нишу.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — После ратова против Османског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен императором целе Русије.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 29. децембар — Французи су окупирали острво Маурицијус у Индијском океану.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
