1737
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1737 на Викимедијиној остави.
| |
1737 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
- Друга велика сеоба Срба се догодила током Аустријско-турског рата (1737−1739), када се део српског становништва из средишњих српских области под турском влашћу преселио у северне области под влашћу Хабзбуршке монархије. Ову сеобу је предводио српски патријарх Арсеније IV Јовановић.
Јануар
[уреди | уреди извор]- 5. јануар — Споразум Светог римског царства и Шпаније у Понтремолију, у Тоскани: царство добија Тоскану, Парму и Пјаченцу а дон Карлос је признат за владара Напуља и Сицилије.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 5. фебруар — Престолонаследница Марија Терезија је родила прво од 16-оро деце, у близу 20 година.
- 13. фебруар — Фрањо Лоренски се одриче војводстава Лорена и Бар.
- фебруар — Руско-турски рат: кримска татарска војска напала Украјинску линију код Переволочне, погинуо генерал Јуриј Лесли.
- 20. фебруар — Смењен је француски секретар за иностране послове Гермаин Лоуис Каувелин, који је био врло антиаустријски настројен.
Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Српске црквене и свјетовне вође (патријарх, митрополит рашки, епископи скопљански, штипски и др.) доставили своје закључке са тајног састанка у Пећкој патријаршији аустријском заповеднику Београда: обавезују се на устанак и помоћ царској војсци када се појави.
- 12. март — Умире вирттембершки војвода Карл Алеxандер, наслеђује га малолетни Карл Еуген (до 1793). Долази до револта против финансијске и економске политике покојног војводе, ухапшен је његов саветник Јосеф Опенхеимер и погубљен у фебруару.
- 16. март — У Паризу је потписано примирје у Шпанско-португалском рату (1735-1737), Шпанци ће у септембру прекинути опсаду Колоније дел Сацраменто у дан. Уругвају.
- 28. март — Битка код Делхија: Марате на челу с Баји Раом су поразили могулске снаге
Април
[уреди | уреди извор]- 22. април — Персијски владар Надер-шах Афшар започиње опсаду хотакијског Кандахара, успешно завршену следећег марта.
Мај
[уреди | уреди извор]- 4. мај — Умро војвода Курландије и Семигалије Фердинанд Кетлер, наследиће га пребогати Ернст Јохан вон Бирон (до 1740. и 1763-69), под притиском руске царице Ане.
- 22. мај — Цар Карло издао први патент о уређењу односа између властеле и сељака у Славонији - али остаје мртво слово на папиру.
- 23. мај — Туарешки аменокал Огхмор аг Алад је поразио мароканске снаге источно од Тимбуктуа.
- мај — Састанак босанских представника у Травнику, на позив паше: одлучено да се спремају за борбу, мада им је из Цариграда наређено да остану мирни, да не провоцирају Аустријанце.
Јун
[уреди | уреди извор]- 15. јун — Цар Карло ВИ упућује проглас кршћанима Турске: позива их на устанак, обећава слободу вјере и заштиту и повластице борцима.[2] (војска из Београда креће 30. 6.[7]).
- јун — Умро митрополит београдско-карловачки Вићентије Јовановић, наследиће га садашњи пећки патријарх Арсеније ИВ Јовановић (цар признао јурисдикцију следеће године).
- 21. јун — Закон о лиценцирању у Великој Британији уводи цензуру позоришних комада (модификовано 1843, укинуто 1968).
Јул
[уреди | уреди извор]- 9. јул — Смрћу тосканског великог војводе Гиан Гастонеа изумире мушка лоза породице Медичи. Војводство наслеђује бивши лотариншки војвода Франз Степхан, иначе чукунунук Марије Медичи, који влада преко вицекраља; кућа Хабсбург-Лорраине влада до 1859, с изузетком 1801-14.
- 13. јул — Руско-турски рат (1735 - 1739) - Опсада Очакова: након велике експлозије барутане у којој је страдало око 6.000 људи, углавном Босанаца Бећир-паше Ченгића, капитулацијом османског гарнизона пред Миниховим руским снагама завршена опсада стратешке црноморске луке Очаков. Истог месеца, Ласи улази на Крим и заузима Карасубазар, пре него што се мора повући због недостатка провијанта.
- 14. јул — Хабсбуршка монархија се прикључује Русији у рату против Османског Царства - службена објава рата предата у Нишу. Борбе су почеле још пре овога: одреди из Лике упали у Босну на три места, из Зворника је нападнута Лешница, сви напади су одбијени.
- јул — Милиција Вука Исаковића ослободила Лешницу.
- јул — Босна је нападнута из три правца: из Србије преко Дрине код Лешнице, из Славоније код Островице, Цетинграда и Бужима и из правца Бања Луке.
- 19. јул — Фелдмаршал Секендорф шаље из логора код Параћина прогласе за устанак; Млатишумина милиција је заузела Крушевац. До краја месеца Турци се повлаче из Трстеника, Карановца и Пожеге.
- 22. јул — Почиње Немировски мировни конгрес Аустрије, Турске и Русије (први састанак 16. 8.).
- 24. јул — У Тешици код Ниша се окупили патријарх Арсеније и војводе Васојевића, Куча, Пипера, Братоножића, Климената, Хота и Груда - неки су се већ дигли на устанак, обећавају даљу помоћ. Секендорф обећава помоћ из Чачка, устанак је у Бихору (средњем Полимљу), напали су Бијело Поље, посекли Турке од Пријепоља до Бродарева.
- 28. јул — Нишка тврђава се предала без борбе, пет дана након доласка Аустријанаца (Франц Стефан и фелдмаршал Секендорф), наредних дана заузет и Пирот и пут за Софију.
- 28. јул — Српски одреди заузели Нови Пазар (Станиша Марковић Млатишума, Атанасије Рашковић и људи патријарха Арсенија IV). Атанасије је истерао Турке из Нове Вароши и Пријепоља, устаници воде успешне борбе код Сјенице, на Косову.
- 31. јул — Освојен Пирот, сутрадан и Мустафа-пашина (Бела) Паланка.
- јул — Побуна на Косову, у десет кадилука око Приштине и Вучитрна, тј. у "Охридском, Призренском, Скадарском и Дукађинском санџаку" - муслимани су протерани према Куманову и Скопљу.
Август
[уреди | уреди извор]- 4. август — Битка код Бање Луке у Руско-аустријско-турском рату Османске снаге босанског везира Али-паше Хећимоглуа наносе пораз Аустријанцима, прекидају опсаду Бања Луке и тјерају их из Босне. Велики број Аустријанаца се удавио у Врбасу. Ове године је изгорио центар Бања Луке.
- 5. август — Турци разбили на Косову потпук. Пфеферкорна са 500 војника који је кренуо према Новом Пазару.
- 7. август — Патријарх Арсеније IV успео побећи из Пећи - Турци су га били затворили и намеравали су га обесити. Преко Ругове је отишао у Васојевиће па у Хас.
- 21. август — Турци се предали у шанцу Бањска, југоисточно од Новог Пазара.
- 24. август — Аустријанци и српски одреди напуштају Нови Пазар. Патријархов одред од 3000 Брђана који је тек стигао распао се. - побегли су у Студеницу, затим Крагујевац па Ниш. Нови Пазар и Сјеницу је повратио херцеговачки санџакбег Мурат Ченгић. Кучки војвода Радоња Петровић је умро и сахрањен близу Лесковца. Према Јовану Н. Томићу, на Космету је појачано исламизирање након 1737, јаче исламизовање у околини Ђаковице.
Септембар
[уреди | уреди извор]- септембар — Поход Ахмед-паше Ћуприлића из Софије према Нишу, покољи успут, Софија је "окићена вешалима", међу жртвама је самоковски владика Симеон Поповић.
- 1. септембар — У Белфасту почео излазити Тхе Неwс Леттер, најстарије данас постојеће новине на енглеском језику.
- 17. септембар — Почетак наставе на Унивезитету у Гетингену.
- 27. септембар — Патријарх Арсеније IV стигао из Ниша у Београд - одмах након свечаног дочека наставља за Гргетег на Фрушкој гори (касније се враћа у Београд).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Аустријанци привремено освојили Ужице, да би осигурали повлачење ка Шапцу. Југозападна Србија је напуштена, са неколико хиљада Климената и Срба, који се насељавају у Срему.
- 11. октобар — Тропски циклон погађа Калкуту изазивајући страховита разарања и смрт преко 3000 житеља (помиње се и земљотрес и 300.000 жртва).
- 12. октобар — Босански Турци потукли Аустријанце код Ваљева. Ове јесени Турци се сурово свете у Старој Србији и Брдима, западна Србија и Шумадија су у њиховим рукама.
- 17. октобар — Јак земљотрес на Камчатки, цунами на Курилским острвима.
- 18. октобар — Ген. Доксат де Морез потписује капитулацију Ниша Турцима - тамо страда 690 Срба а де Морез ће бити погубљен у Београду следећег марта.
- 29. октобар — 21. 11. — Турци неуспешно опседали Очаков.
- октобар — Нишка црква св. Николе претворена у Килисе-џамију ("црква-џамију"), задужбину великог везира Јеген Мехмед-паше (1737-39).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4. новембар — Отворен Театро ди Сан Царло у Напуљу, најстарија непрекидно активна опера на свету.
- новембар — Срби из Босне се у махзару султану жале на велике губитке у ратовима са Персијом и Русијом, садашњи рат са Аустријом, губитке од куге и несабрану летину која је довела до глади.
- 28. новембар — Аустријска војска прелази из Шапца у Срем на зимовање - у шабачкој тврђава остала посада ради одбране. Прешла је и милиција Вука Исаковића, као и милиција Атанасија Рашковића с људима из Прокупља, Сјенице и Нове Вароши (будућа Сремска војна граница). Аустријанцима је остао још Београд са околином.
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Одбијен турски напад на Куче (пећки Ходаверди-паша потучен код Медуна), и још три пута следеће године, уз помоћ Братоножића и Климената, а Васојевићи су страдали. Срби из Црне Горе су 1737/38. четничким акцијама кроз Херцеговину нанели велику штету Турцима, "да су у провијанту за војску претрпјели више губитака него против Аустријанаца".
- 24. децембар — Битка код Бхопала: Марате су опет поразиле Могуле у Индији, уговором добијају новац и територију.
- децембар — Патријарх Арсеније IV одлази из Београда у Беч (до јуна).
- децембар — Помиловани учесници побуна на Посавској граници.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Хабсбуршка Србија је пред рат имала 80 - 100.000 становника, што је услед рата до 1740. преполовљено.
- "Устанак седморо Брда и Арбанаса", народна епска песма.
- Хилдбургсхаусен формирао двије регименте у Вараждинском генералату, свечано прогласио нове статуте, које су крајишници одушевљено дочекали, али се касније испоставило да су "подметнуте" неке неповољне одредбе.
- Кхевенхилер примирио Посавску крајину: опростио је контрибуцију и ограничио давање дарова официрима - али остају злоупотребе работом.
- Основан град Ричмонд у британској северноамеричкој колонији Вирџинији.
- Омер-ефендија Елказовић (Чаушевић) из Новог пише "Ратове Бошњака под Хекимоглу Али-пашом".
- Темишварски град се спаљује због куге, страдала је и српска црква.
- Обнова цркве манастира Враћевшнице у Србији - зографска дружина Андре Андрејевића из Вршца. Христофор Жефаровић ради живопис у манастиру Бођани у Бачкој, што је зачетак нове епохе.
- "Година 1737-8. у Далмацији су чак рушене православне цркве, а тамнице су биле пуне православних свештеника." (Млетачки Сенат је прошле године допустио православнима у Далмацији да изаберу владику - али надбискуп Вицко Змајевић је исходио повлачење дозволе, чак ће уследити рушење неколико православних цркава а Срби ће се почети селити у Аустрију).
- Турци уништили Трговиште у Влашкој.
- Персијска инвазија Омана, остају до 1749. године.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 23. јануар — Џон Хенкок, амерички политичар и револуционар
- 29. јануар — Томас Пејн, амерички писац и револуционар
Април
[уреди | уреди извор]- 27. април — Едвард Гибон, енглески историчар
Август
[уреди | уреди извор]- 14. август — Чарлс Хатон, енглески математичар
Септембар
[уреди | уреди извор]- 9. септембар — Луиђи Галвани, италијански лекар и физичар
Децембар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — o. 15. септембар – Миклош Кизмич словеначки писац, римокатолички свештеник, преводитељ
Смрти
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 12. март — Карл Александар, војвода од Виртемберга, аустријски фелдмаршал
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
