1769
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1769 на Викимедијиној остави.
| |
1769. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 5. јануар — Шкотски проналазач Џејмс Ват патентирао је своју парну машину.
- 9. јануар — Експедиција Гаспара де Портоле из Нове Шпањолске/Мексика у горњу Калифорнију: кренуо је први брод - експедицију у почетку чине три брода а две групе иду копном.
- јануар — Бурбонски владари (Француска, Шпанија, Напуљ, Парма), који су забранили језуите у својим земљама, траже од папе да их тотално забрани.
- 26. јануар — Почетак дејстава у Руско-турском рату: Кримски Татари су прешли границу и упали у Новоросијску губернију и бившу Славеносрбију - не могу заузети ниједну тврђаву па страдају незаштићени мајури. На повратку упадају и у пољско Кијевско (житомирско) војводство.
- 30. јануар — Проглас царице Катарине православним Словенима под турском влашћу. Црногорски архимандрит Григорије Дрекаловић је требало да га пренесе у Србију, али је задржан у Ердељу.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 2. фебруар — Умро је папа Клемент XIII.
- фебруар — Поводом почетка рата са Русијом, разоружава се раја у граничним провинцијама Османског царства, што је праћено насиљем, нарочито према кнезовима и свештенству; насиља врше и локални Турци који крећу на ратиште.
Март
[уреди | уреди извор]- март — Руси заузели Азов и Таганрог.
- 4. март — Француски астроном Шарл Месје је први приметио маглину Орион.
- 16. март — Лоуис Антоине де Боугаинвиле је након три године завршио циркумнавигацију.
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Мадраским уговором је окончан Први Англо-мyсорски рат: Британска источноиндијска компанија и мyсорски владар Хyдер Али су склопили одбрамбени савез.
- 13. април — Британски поморац Џејмс Кук са својим бродом ХМС Ендеавоур долази на Тахити где ће неколико следећих месеци провести обављајући астрономске опсервације.
- 15. април — Голицинова руска армија прешла Дњестар, након борбе долази до Хотина, али због недостатка топова се враћа у Подолију (у овој бици су на руској страни учествовале и српске јединице, као и код Каменец-Подолска и Лорге).
- април — Два брода Портолине експедиције стижу у подручје дан. Сан Дијега - већина умире од скорбута.
- 19. април — Џејмс Ват је добио патент за побољшану Неукоменову парну машину, са засебним кондензатором - са још побољшања, прва је у комерцијалној употреби 1776.
- 22. април — Љубавница Луја XV, Мадаме ду Бари званично је представљена на двору, племство је углавном не прихвата.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — У Салзбургу је изведена Моцартова опера Ла финта семплице - извођење у Бечу прошле године је спречено интригама.
- 4. мај — У Сремским Карловцима почиње народно-црквени сабор (до октобра), присуствује царски комесар генерал гроф Андрија Хадик. Пре избора новог митрополита се доста разговара о новчаним потраживањима свештенства, од митрополита до пароха.
- 7. мај — Млади етиопски цар Иyоас је збачен од стране раса Микаела Сехула и убрзо убијен - први пут да је етиопски цар збачен. То се сматра почетком периода етиопске историје "Земене Месафинт", "Време судија" или принчева (до 1855). Постављен је стари Јоханес, који умире у октобру, изгледа отрован.
- 9. мај — Битка код Понте Новуа у којој француске снаге наносе одлучујући пораз корзиканским побуњеницима Пасквале Паолија и довршавају француско освајање Корзике. Паоли прелази у Италију, у јуну је у Енглеској (враћа се 1790). Обитељ Буонапарте остаје на отоку, једно време су у макији са малим Јосепхом, а Летизиа је носећа.
- 14. мај — Шпански краљ Карло III шаље низ римокатоличких мисионара који ће започети систем мисија и европског насељавања данашње Калифорније.
- 19. мај — Папа Климент XIV наследио папу Климента XIII као 249. папа. Компромисни је кандидат конклаве на коју су притисак вршили монарси који желе укидање језуита, а што ће се и догодити.
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Транзит Венере: међу многим посматрачима је и експедиција Џејмса Кука на Тахитију - осматрања имају већу грешку од очекиване. Запечаћена наређења га затим упућују на потрагу за претпостављеном Тера Аустралис.
- 3. јун — Након прелаза Дунава 21. маја, велики везир преводи главну турску армију преко Прута.
- 4. јун — Неколико сати након транзита Венере, догађа се и помрачење Сунца.
- 6. јун — Повељом Марије Терезије, Велики Бечкерек (Зрењанин) постаје трговиште.
- јун — Молдавски кнез Григоре Калимацхи је смењен под оптужбом сарадње са Русима и погубљен у септембру. Постављен је Константин Маврокордат.
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — август — Голицин опседа Хотин, али ће се опет повући преко Дњестра, под борбом.
- 3. јул — Ричард Аркврајт је патентирао оквир за предење. Прво се покреће коњском снагом, затим воденом (Цромфорд Милл 1771). Оквир даје јачу пређу од Харгреавесове "предиље магарице"..
- 16. јул — Шпански фрањевац Јуниперо Сера оснива прву мисију у Горњој Калифорнији, Сан Диего де Алцала, око које ће настати данашњи град Сан Диего - прво европско насеље у области.
- 19. јул — Фердинанд, бурбонски војвода Парме се венчао аустријском надвојвоткињом Маријом Амалијом (она ће од 1772. бити фактички владар).
- 28. јул — Портолина дружина, која је из Сан Дијега наставила на север, стиже до реке назване Санта Ана; истог дана осећају јак земљотрес.
Август
[уреди | уреди извор]- 12. август — Молдованџи Али-паша је нови велики везир - претходни је погубљен.
- 15. август — У Ајациу је рођен Наполеон Бонапарта. Његов отац Карло је раније био уз Паолија, али прихватио је нову, француску власт, под којом ће добијати различита намештења.
- 17. август — Велики збор на Цетињу, сазван по захтеву руског изасланика, ген. Јурија Владимировича Долгорукова: објављено је да је Шћепан Мали варалица, прочитан проглас царице Катарине балканским хришћанима, Црногорци обећавају да ће се борити.
- 18. август — Гром погађа бастион Сан Назаро у млетачкој Бресци изазваши експлозију тамо ускладиштених 90 тона барута у којој је уништена 1/6 града и погинуло око 3000 људи.
- 18. август — Нови шпански гувернер Лујзијане ген. Алејандро О'Реиллy се искрцава у Њу Орлеансу, наредних дана хапси вође прошлогодишње побуне - петорица су стрељани у октобру. Лујзијана остаје шпанска де јуре до 1800, и де факто до 1803/04.
- 25. август — Сусрет пруског краља Фридриха и хабсбуршког сувладара Јосифа у Неиссе/Нyса.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6. септембар — Избор новог карловачког митрополита на сабору: горњокарловачки епископ Данило Јакшић добија 44 потписа према 29 за вршачког Јована Ђорђевића и ниједном за бачког Мојсија Путника - али комесар Хадик подсећа да је царица наклоњена Ђорђевићу (устоличен 26. 9., митрополит до 1773).
- 10. септембар — Комета Ц/1769 П1 је у перигеју - Чарлс Месијер ју је открио пре месец дана. Касније ће бити називана и "Наполеонова комета", јер је била видљива у време његовог рођења.
- 14. септембар — Почиње Данско-алжирски рат: деy Алжира је заробио три данска брода и продао посаду у робље, након што је Данска-Норвешка одбила повећати данак и дати још поклона.
- 20. септембар — Руско-турски рат: након што су турске снаге разбијене, руске трупе Александра Михајловича Голицина заузимају без отпора турско упориште Хотин на северу Молдавије. У Босну у почетку стижу добре вести са руског ратишта, наводно је Авди-ага заробио 1.000 и побио 200 неверника - топови пуцају три дана, али када се отпуштени део босанске војске вратио кући сазнала се истина.
- септембар — Руски одред ген. Готтлоба вон Тоттлебена је у Грузији, где треба садејствовати са грузинским царем Ираклијем.
- 26.септембар — Руси генерала Елмпта заузимају Јаши, Молдавци се заклињу руској царици.
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — У Бенгалу, под двојном могулско-компанијском влашћу, почиње несташица хране, која ће до следеће године изазвати велику глад и епидемије са милионима мртвих.
- октобар — Четврта кинеска инвазија Бурме од 1765: кинески ћинговски командант одлучује да крене у напад, мада је још увек монсунска сезона; након почетног напретка, кинеске трупе су до почетка децембра опкољене, страдају од болести и глади.
- 21. октобар — Руско-турски рат: Руска флота под грофом Алексејем Орловом испловљава из Кронштата у Балтичком мору на Прву архипелашку експедицију чији су циљ турска упоришта на обалама Медитерана. Забринутост у Дубровнику због вести да Руси спремају експедицију у Средоземље - страх да ће бити на мети као турски харачари и да не дође до устанка у залеђу.
- 23. октобар — Капетан Николас Кугнот, Француски војни инжењер, први пут јавно демонстрира возило покретано парним стројем, познато као први аутомобил (мања верзија, већа догодине).
- октобар — Руска мисија одлази из Црне Горе, оставивши муницију. Шћепан Мали је био хапшен, али Долгоруки га је пустио и оставио на челу. Бивши патријарх Василије Бркић одлази са Русима. Црна Гора ипак није учествовала у рату.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Извиђачи Портолине експедиције су први Европљани који су видели Залив Сан Францисцо.
- 5. новембар — Молдавски кнез Константин Маврокордат је рањен и заробљен од стране Руса у Галацу, умире касније током месеца.
- 21. новембар — Руска војска улази у Букурешт.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 12. децембар — Француска експедиција Жан-Франсоа де Сурвилеа је заузела Нови Зеланд - 16-тог су код Северног рта, где су се за пар дана мимоишли са Џејмсом Куком.
- 13. децембар — Волфганг Амадеус Моцарт креће са оцем на прво путовање у Италију (до 1771).
- децембар — Локални бурмански и кинески команданти су склопили мир, кинеске трупе се повлаче, и даље умирући од глади.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Истиче десет година у којима је Банат био уступљен као залог Бечкој банци. Уз немачки и српски пук, основан и "влашки".
- Шајкашком батаљону додељено још шест општина.
- Потиски дистрикт има десет уместо 14 насеља.
- Цркве: св. Николаја у Кикинди, Жупна црква св. Филипа и Јакова у Гвозданском, жупна црква св. Михаела Арканђела у Ловасу, жупна црква св. Вида у Грачишћу
- У Вараждину основана Школа за политичке и камералне знаности.
- Поглавар Египта Али Беy ал-Кабир кује новац са својим именом, што је практично проглашење независности од Османлија (конкуренте за власт је елиминисао прошле године).
- Португалци морају напустити Мазагао у Мароку, који су држали од 1514 - град ће бити обновљен од 1820. као Ел Јадида, а одсељени Португалци оснивају Нови Мазагãо у Бразилу.
- Карл Вилхелм Шеле је изоловао винску киселину. Са Гахном је открио калцијум фосфат у костима и метод за добијање фосфора из тог извора - то ће помоћи шведској производњи шибица.
- Википедија:Непознат датум — Велике суше у Бенгалу, које су довеле до Глади у Бенгалу 1770, током које је умрло десет милиона људи, трећина становништва.
Рођења
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 14. април — Бартелеми Жубер, француски генерал
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Артур Велсли, војвода од Велингтона, британски војсковођа
Август
[уреди | уреди извор]- 15. август — Наполеон Бонапарта, француски војсковођа и цар
Септембар
[уреди | уреди извор]- 14. септембар — Александар фон Хумболт, немачки географ и природњак
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
