1774
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1774 на Викимедијиној остави.
| |
1774. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 21. јануар — Након смрти Мустафе III нови османски султан постаје Абдул Хамид I (до 1789). Нови султан је религиозан, пацифиста; у благајни нема новца за уобичајени поклон јаничарима.
- 27. јануар — Џон Вилкинсон је патентирао бор машину за дубљење топовских цеви из пуног комада железа. Такође може производити и цилиндре за парне машине.
- јануар — Завршава се епидемија куга на Балкану, која је трајала од око 1762. - у Србији је страдало доста Турака у Београду и Нишу, али и Срба у околним селима.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- фебруар — Григориј Потемкин постаје царичин љубавник у ово време, добија многа звања, нпр. генерални гувернер Новорусије.
Март
[уреди | уреди извор]- 31. март — Америчка револуција: Британски парламент доноси први од Неподношљивих закона, Закон о бостонској луци - затворена је за промет из одмазде за Бостонску чајанку прошлог децембра.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Мехмед-паша Бушатлија је у Подгорици, спрема поход против Куча, нарочито Дрекаловића. Међу њима и другим брдским и црногорским племенима влада глад. Ровци су им помогли и превели их код себе, преко Братоножића, за шта су ови кажњени - од плена је, по локалној легенди, изграђен Везиров мост, заправо старији. По народном предању, Кучи-Дрекаловићи се потуцају седам година по Црној Гори.
- 26. април — Краљ Луј XV је оболео, испоставља се од богиња; Мадаме ду Бари напушта Версај 3. 5. по његовој жељи.
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај — Луј XVI постао краљ Француске након смрти свог деде, Луја XV. Земља је презадужена, расте непријатељство према апсолутној монархији. Парижани славе краљеву смрт на улици.
- 20. мај — Неподношљиви закони, Закон о влади Масачусетса: поништена је повеља те колоније, гувернер, именован од круне, добија широка овлашћења. За војног гувернера овог месеца је стигао ген. Томас Гејџ.
Јун
[уреди | уреди извор]- 14. јун — Званично је отворен Бидгошчки канал у Пољској, веза између слива Висле и Одре, дугачка око 25 км.
- 16. јун — Основан Хародсбург, Кентаки, прво бело насеље у каснијој држави и западно од Апалача.
- 16./17. јун — Енглески истраживач Џејмс Кук постао први Европљанин који је видео (и именовао) Палмерсоново острво у Великом тихом океану.
- 20. јун — Руско-турски рат: Битка код Козлуџе, дан. Суворова северозападно од Варне, у којој руска војска под Суворовом наноси одлучујући пораз османској војсци.
- 20. јун — Поморска битка код Керча, одбијен турски покушај да се пробију у Азовско море, и опет 9. јула.
- 22. јун — Неподношљиви закони: потписан је британски Закон о Квебеку, на снази од следеће године - опозвана прокламација из 1763. којом се желело асимилирати Франко-канађане, гарантована им је слобода вере и враћена имовинска права. Квебек је проширен на Земљу Охајо и део Земље Илиноис.
- 27. јун — Руси су блокирали Шумен и Рушчук.
- 30. јун — "Кнегиња Тараканова" је са сапутницима стигла у Дубровник - прича како је кћерка руске царице Јелисавете и прави наследник престола, Радзиви је припадник Барске конфедерације, покушава добити турску помоћ - самозванка остаје у граду до зиме.
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — Шпанци коначно потврђују своје претензије на северозападу Америке: Хуан Хосе Перез Хернандез плови до 54°40', поред дан. Британске Колумбије.
- 21. јул јул — Русија и Турска су склопиле Кучуккаинарџијски мир којим је окончан Руско-турски рат - њиме је Русија добила Азов, Керч, Јеникале и Кинбурн на Црном мору, део Једисана са будућим Херсоном (осн. 1778), преузела "заштиту" формално независног Кримског Каната (анектиран 1783), као и с њим повезане Кабардије, добила је право да штити хришћане у Османском царству. Молдавија, Влашка и острва у Егејском архипелагу се враћају под османско сизеренство и власт. У Београдском пашалуку 1770-их су превладали јаничари, који се отимају око читлука, њихови прваци имају војске својих присталица.
- 23 — 26. јул — Пугачовљева побуна, Казанска битка: побуњеници су прво поразили царске трупе и опколили их у Казанском кремљу, али су их онда потукла царска појачања.
- 28. јул — 4. август — Турски десант на Крим, не знајући за потписани мир.
- 29. јул — Јохан Тхомас вон Тратнер је добио дозволу за штампарију у Вараждину, која већ ради (први вараждински календар је штампан 9. 1.).
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Џозеф Пристли је ослободио "дефлогистиковани ваздух", тј кисеоник, о чему је известио следеће године - има приоритет открића јер га је први објавио (Лавоисиер га назива "витални ваздух" затим оксиген 1777). Пристли описује своје експерименте са гасовима у шестотомном Еxпериментс анд Обсерватионс он Дифферент Киндс оф Аир 1774-86.
- 24. август — Софроније Кириловић је потврђен од царице Марије Терезије за будимског епископа (до 1781).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Барутна узбуна: британски војници су узели барут из складишта у Сомервилу, Масачусетс - вест и гласине се брзо шире, хиљаде колонијалаца су се окупиле.
- 4. септембар — Џејмс Кук стигао у Нову Каледонију, где живе Канаци (француска од 1853).
- 5. септембар — У Филаделфији је почео Први Континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци.
- 13. септембар — Тургот је либерализовао трговину житом у Француској.
- септембар — Казанови је дозвољено вратити се у Венецију, након 18 година егзила (мора поново отићи 1783). Његови мемоари Хистоире де ма вие сежу до ове године.
- 19. септембар — Након пораза код Карицина и Черног Јара почетком месеца, Јемељан Пугачов је свезан од својих људи и затим предан царским властима.
- 22. септембар — Умро је папа Клемент XIV. Од октобра почиње четворомесечна конклава на којој су, поједностављено, супротстављене пројезуитска-куријална и антијезуитска-крунска струја; у фебруару ће на 265. гласању бити изабран папа Пије VI.
- 29. септембар — У Хабсбуршкој монархији издато Упутство за побољшање илирских и румунских школа у наследним земљама.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — У Краљевини Сардинији је основана Легија лаких трупа, за војну одбрану и финансијски надзор граница - претходница данашње италијанске Гуардиа ди Финанза.
- 10. октобар — Џејмс Кук стигао на острво Норфолк, ненасељено.
- октобар — Аустријско-османски преговори: Хабсбурзи добијају Буковину (анексија догодине).
- 19. октобар — Уговором из Камп Карлотеа је завршен Рат лорда Дунмореа: Индијанци Шавни пристали да неће ловити јужно од Охаја и неће дирати путнике на тој реци.
- октобар — Због глади у млетачкој Далмацији, исељава се 1.000 српских породица, у турску Босну и хабсбуршки Срем.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 8. новембар — Георге Богле се састао са Панчен Ламом, чиме је први пут успостављен дипломатски контакт између Велике Британије и Тибета.
- 12. новембар — Основан Великокикиндски диштрикт, самоуправна јединица на северозападу Баната, махом насељена Србима (укинут 1876). Из привилегије је избачена одредба о праву општина да одлучују кога ће примати у своју средину, тако да дистрикт убрзо постаје мешовит а не српска област.
- 27. новембар — Шпанац Доминго де Бонецхеа стиже на Тахити ради анексије и преобраћења домородаца - умире у јануару а мисија је напуштена касније током 1775.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Почиње бојкот британске робе, према одлуци на Континенталном конгресу.
- 6. децембар — "Опште школско уређење" у аустријским и чешким земљама (у Угарској Ратио едуцатионис 1777) - полазиште за оснивање основних школа. Реформу води Јоханн Игназ вон Фелбигер.
- 9. децембар — Марокански султан започиње неуспешну опсаду шпанске Мелилле (до марта).
- 14 - 15. децембар — Амерички патриоти узимају барут и топове из Форт Вилиам анд Мери близу Портсмут, Њу Хемпшир.
- децембар — У Француској је поскупео хлеб због неродне године, у априлу ће доћи до "Брашнарског рата", гуерре дес фаринес, нереда гладних.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Епископ темишварски Вићентије Јовановић Видак изабран је за карловачког. Народ сумњичи архијереје да су се определили за унију па расте незадовољство изазвано још Регуламентом из 1770. На црквеном сабору је уложен протест против Регуламента; српски архијереји су одбили да се за Србе озваничи један катихизис са католичким елементима.
- Немачки гроф Волдемар вон Сметау подноси предлог преко француске владе да се обнови Кнежевина Србија као турска вазална држава - први такав познати предлог.
- Самуило Сава Лазаревић: Начало ученија хотјашчим учитисја книг писмени немецким.
- Цркве: св. Ивана Крститеља у Врпољу, св. Ивана Крститеља у Сибињу, св. Елизабете у Јалжабету, Рођења Блажене Дјевице Марије у Новој Капели, св. Антуна Опата у Велом Лошињу; Успенска црква у Новом Саду.
- Јохан Готлиб Ган је изоловао манган, Карл Вилхелм Шеле је описао хлор.
- Марија Терезија је едиктом донела кодекс поморских прописа.
- Жан-Пол Марат је у Њукастлу написао политичко дело "Окови ропства".
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- Непознат датум - Лука Лазаревић, српски војвода. († 1852)
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
