1794
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1794 на Викимедијиној остави.
| |
1794. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Панчево проглашено царским указом за слободни војни комунитет.
- 9. јануар — Настанак нејасне Мухленбергове легенде, како је немачки замало постао званични језик САД - у ствари затражено је превођење закона на немачки, а Представнички дом се о томе изгледа није ни изјаснио.
- 12. јануар — Избија скандал у вези са ликвидацијом Француске источноиндијске компаније, биће ухапшени монтањарски посланици Фабре д'Éглантине, Јосепх Делаунаy и др.
- 19. јануар — Британци се искрцавају на Корзику.
- 28. јануар — Убијен Хенри де ла Рохејакуелеин, командант ројалистичких побуњеника у Француској.
- јануар — "Паклене колоне" генерала Туреауа против вандејских побуњеника.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Француска револуција: Прва француска република укида ропство. Конвент ратификовао ослобођење робова на Хаитију и проширио еманципацију и на остале колоније.
- 8. фебруар — "Бродолом десет једрењака": један британски војни и девет трговачких бродова се насукало на Великом Кајману у Карибима, мештани су спасили људство.
- 12. фебруар — Умро Махадаји Шинде, владар индијских Марати, наслеђује га унук његовог брата, Даулат Рао Синдхиа (до 1827).
- 19. фебруар — Споразум у Вхитехалу између Британаца и француских робовласника на Карибима (Хаити, Гвадалуп и Мартиник): британска окупација у замену за одржање ропства.
- 26. фебруар — Изгорела прва палата Кристиансборг у Копенхагену.
- 26. фебруар — и 3. март — Вантоски декрети - конфискација имовине непријатеља револуције и расподела сиромашним патриотама (нису ступили на снагу).
- фебруар — Србима у Београдском пашалуку саопштени фермани султана Селима III: народ бира кнезове и оборкнезове а паша их потврђује, Хаџи Мустафа-паша потврђен на положају, спахије могу становати само у Београду, одредбе о порезу, дозвољено подизање цркава, Срби обавезни да бране пашалук од јаничара. Сличне повластице имају Срби на султанијином феуду у Тимочкој крајини и Кључу.
Март
[уреди | уреди извор]- 6. март — Осман Пазваноглу је у ово време завладао Видином. Да би се обележило страдање Јевреја у том месту, Пурим је фиксиран на 4. адар, уместо 14-ог. Другде се помиње прослава Пурима у октобру или новембру.
- 11. март — У Паризу основана Централна школа јавних радова.
- 12. март — Пољски генерал Антони Мадалилски се оглушио о руско-пруско наређење о демобилизацији, одлази у Краков и започиње сукобе.
- 14. март — Амерички изумитељ Ели Витни патентира уређај за механичко одвајање памучних нити од семена - револуција у текстилној индустрији захтева повећано узгајање памука, за шта се користи робовска радна снага.
- 22. март — Конгрес САД усвојио закон којим се америчким бродовима забрањује превоз црних робова из Африке у Америку.
- 24. март — Кошћушков устанак: пољски војсковођа Тадеуш Кошћушко издаје проглас у Кракову - неуспели рат Пољака против Русије и Пруске.
- 24. март — Погубљени Жак Хебер и неки други кордељери.
- 24. март — Британци довршавају после шест недеља освајање Мартиника (до 1802).
- март — Јаничари на челу са Кара-Хасаном и Хаџи-Исмаилом планирају да се врате у Београдски пашалук али одустају јер се паша ослања на Србе.
- 25. март — Неки кметови у Лужици присиљени на рад на празник Благовјести, што доводи до немира на челу са Јаном Чушком.
- 27. март — Поморским законом у САД одобрена градња шест фрегата, првих бродова обновљене Морнарице САД.
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Битка код Ракавика: победа пољских сељака у Малопољској, устанак се шири и у друге крајеве.
- 5. април — Погубљени Жорж Дантон и Камиј Димулен.
- април — Џорџ Ванкувер је стигао до најсеверније тачке експедиције, Куковог залива на Аљасци.
- 17. април — Пољски устанак у Варшави, пет дана касније и у Вилни.
- 24. април — Британци под Грејом и француски ројалисти овладали Гуаделоупом.
- 26. април — Фландријска кампања: Битка код Беаумонта је англо-аустријска победа, истог дана почиње Битка код Моускрона, француски успех - Жан Шарл Пишегри започиње контраофанзиву. Овог дана је погинуо хабсбуршки пуковник Михаило Михаљевић, некадашњи командант фрајкора у Србији.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Пиринејски рат, Друга битка код Боулоуа: француска победа над шпанско-португалским снагама, којом враћају скоро све територије изгубљене лани у источним Пиринејима.
- 7. мај — Француска револуција: Конвент одобрава Култ Врховног бића, Робеспиерову творевину, за државну религију Француске Републике.
- 8. мај — Погубљен Антоан Лавоазје, као и још 27 бивших сакупљача пореза.
- 16. мај — Сејшели се формално предају Британцима, али француски колонисти на челу са Јеан-Баптисте Квеј де Кинсyјем практично одржавају неутралност.
- 18. мај — Рат Прве коалиције: Битка код Тоурцоинга у којој француске снаге наносе пораз коалиционим снагама на северу Француске.
- 22 - 23. мај — Покушаји убистава Робеспиера и Цоллот д'Хербоис, двојице чланова Комитета јавне безбедности - повод појачању Револуционарног терора.
- 23. мај — Законом суспендован хабеас цорпус у Британији (до јуна 1795), након хапшења радикала и истраживања активности њихови удружења.
- 28. мај — Рат Прве коалиције: Славни Први јун или Друга битка код Оусеанта, у којој француска флота, успркос тешких губитака, успева сачувати стратешки важан конвој од британске морнарице.
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Рат Прве коалиције/Хаићанска револуција: Британске трупе заузимају Порт о Пренс на Хаитију.
- 4. јун — Француске снаге под Вицтор Хугуесом се искрцавају на Гвадалупи и до децембра га ослобађају од Енглеза и ројалиста.
- 4. јун — Хенри Грегор предлаже у Конвенту укидање дијалеката у корист националног језика.
- 6. јун — Битка код Шекокинyја је руско-пруска побједа у Малопољској, након чега заузимају Краков 15-ог - пољски устанак се након овога своди на одбрану Варшаве.
- 7. јун — Указом Катарине Велике, основан град Одеса (почетак градње 22. авг/2. септембра).
- 8. јун — Фестивал Врховног бића на Марсовом пољу.
- 10. јун — Закон од 22. преријала, познат као Закон Великог терора - убрзана суђења пред Револуционарним трибуналом, имплицитно укинут имунитет чланова Конвента.
- 17. јун — Основано Англо-корзиканско краљевство. Почиње успешна англо-корзиканска опсада Калвија (до августа) у којој је Хоратио Нелсон изгубио око (12. 7.).
- 17. јун — Медитеранска кампања, Битка код Миконоса: мањи британски поморски успех против Француза у Егеју.
- 19 - 26. јун – Битка код Шарлрое
- 26. јун — Рат Прве коалиције: Битка код Флеуруса у којој француске снаге наносе тежак пораз аустријској војсци, терајући је на повлачење из Холандије; битка је позната и по првој примени извиђачких балона у историји ратовања.
Јул
[уреди | уреди извор]- 13. јул — Руско-пруске снаге неуспешно опседају Варшаву до септембра.
- 15. јул — Ерупција Везува, страдао Торе Дел Греко.
- 17. јул — Врхунац Виски побуне у Пенсилванији, након што је федерални шериф дошао са позивима за суђење чак у Филаделфији онима који нису платили порез на виски.
- 17. јул — У Паризу је гиљотинирано 16 жена из бившег кармелитског самостана у Цомпигнеу.
- 23/24. јул — Хапшење Игњата Мартиновића и других оптужених јакобинаца у Бечу - Мартиновић је организовао два тајна политичка друштва (Друштво реформатора и Друштво слободе и једнакости), догодине убијен.
- 27. јул — Национални конвент је наредио хапшење и погубљење вође Владавине терора Максимилијана Робеспјера након што је позвао на погубљење више од 17.000 „непријатеља Француске револуције“.
- 27. јул — Француска револуција: Термидорска реакција у коме су свргнути јакобинци на челу са Робеспјером који ће бити погубљен следећи дан, а што ће означити крај Револуционарног терора. Следи Бели терор (Шуани, Мусцадини и др.)..
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Битка у долини Базтан: француска победа у западним Пиринејима, 3-ег је заузет Сан Себастијан.
- 1. август — У Шведској забрањена кафа, непопопуларни закон укинут 1796.
- 9. август — Наполеон Бонапарта ухапшен у Ници као осумњичени робеспјериста, пуштен после 11 дана.
- 10. август — Опсада Калвија окончана англо-корзиканском победом.
- 20. август — Битка код Фален Тимберс у Охају: завршна битка Северозападног индијанског рата, Американци су осигурали Северозападну територију.
- 20. август — Пољски устанак се шири и на Великопољску, у пруском делу.
- 28. август — Папина була Ауцторем фидеи осуђује закључке Синода из Пистоје (1786).
- 31. август — Експлозија у Гренелској барутани близу Париза, 536 мртвих.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Франçоис-Ноëл Бабеуф издаје лист Јоурнал де ла Либертé де ла Прессе (од 5. 10. Ле Трибун ду Пеупле).
- 6. септембар — Опсада Варшаве прекинута услед јаког пољског отпора у граду и устанка у Великопољској.
- 12. септембар — Мирабеау избачен из Пантеона, замениће га Марат.
- 15. септембар — Битка код Боxтела је француска победа у Холандији - прва битка младог потпуковника Артура Веслија.
- септембар — Французи спалили Фритаун у Сијера Леоне - обновљен уз помоћ америчких трговаца.
- 17. септембар — Пиринејски рат: Шпанци предали тврђаву Белегарде Французима на источном фронту.
- 18. септембар — Декрет француског Конвента обуставља плате и трошкове Цркви - раздвајање од државе.
- 18. септембар — Француска победа над Аустријанцима код Спримонта - крај старог режима у Белгији.
- 18. септембар — Почела градња руског града Јекатеринодар (каснији Краснодар).
- 19. септембар — Битка код Бреста (или Тереспола): Александар Суворов разбио пољске устанике на истоку земље.
- 22. септембар — Французи заузимају Ахен.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Битка код Алденхофена (1794) француска победа у дан. Немачкој, затим заузимају градове на Рајни.
- 3. октобар — Французи заузимају Јилих у Немачкој, што је и крај истоименог војводства.
- 6. октобар — Французи заузели Келн, два дана касније и Бон.
- 10. октобар — Кошћушков устанак: Битка код Маћејовица у којој руски генерал Александар Суворов наноси пораз пољском генералу Тадеушу Кошћушку који је том приликом заробљен ("Финис Полониае").
- 11. октобар — Жан Жак Русо пренет у Пантеон.
- октобар — Федерална армија стиже у западну Пенсилванију, крај Виски побуне.
- октобар — Мухамед-хан Каџар заузео Керман након дуге опсаде и сурово се обрачунао са становницима; код Бама је ухватио последњег владара из династије Занд, Лотф Али-хана и убио га у Техерану. Каџарска династија влада Персијом до 1925.
- 23. октобар — Французи заузимају Кобленц, раније упориште француских монархиста, након што је надбискуп Клеменс Вензеслаус Саски већ побегао - то је практично крај Изборне Кнежевине Трир.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4. новембар — Битка за Прагу или Друга битка за Варшаву, у којој руска војска наноси одлучујући пораз пољским устаницима, те након кога следи велики масакр становништва Праге у коме је убијено 20.000 људи. Сутрадан пада остатак Варшаве, без отпора.
- 4. новембар — Французи заузимају Маастрицхт након опсаде.
- 12. новембар — Затворен Јакобински клуб.
- 16. новембар — Пољски устанак је окончан предајом генерала Wаwрзецког на југу Пољске. Догодине ће земља бити збрисана са карте.
- 19. новембар — Јаyов уговор између САД и Велике Британије - САД пристаје на британску блокаду Француске, упркос Франко-америчкој алијанси из 1778.
- 17 - 20. новембар — Крвава Битка на Црној планини је француска победа у Каталонији, погинула су оба команданта. Французи убрзо заузимају Фигерес и тврђаву Сан Фернандо, те започињу опсаду лучког града Росес (до фебруара).
- 22. новембар — Почиње француска опсада хабсбуршког Луксембурга (до следећег јуна).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 8. децембар — Пожар у шпанском Њу Орлеансу уништио 212 зграда.
- 24. децембар — У Француској укинут Закон о максимуму - уклоњене контроле плата и цена.
- 24. децембар — Француска морнарица креће у Кампању велике зиме - завршава се у фебруару, губитком и оштећењем десет бродова, а да нису ни видели Енглезе.
- 27. децембар — Пичегрујева Северна армија прелази реку Меусе - по јакој зими осваја Холандију.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Ранија католичка црква св. Маргарете је продана православцима - Саборна црква у Загребу, нова зграда изграђена 1866.
- Основана Карловачка богословија.
- Матија Петар Катанчић: Фруцтус ауцтумналес. Ђуро Ферић Гвозденица: "Причице проречја словинскијех".
- Јован Рајић: "Историја разних славенских народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов" (1794-95).
- Адријен-Мари Лежандр: Елементи геометрије.
- Еразмо Дарвин: Зоономиа.
- Имануел Кант: "Религија у границама простог разума".
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Томас Мен Бејнс, енглески сликар
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Свети новомученик Александар Солунски - хришћански светитељ.
- 8. мај — Антоан Лавоазје, француски хемичар
Јун
[уреди | уреди извор]- 28. јул — Максимилијан Робеспјер, француски револуционар
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
