1799
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1799 на Викимедијиној остави.
| |
1799. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 3 и 5. јануар — У Цариграду склопљени формални уговори између Османског царства, Русије и Британије против Француске.
- 9. јануар — Британски премијер Вилијам Пит Млађи уводи порез на приход у износу од 2 шилинга на 1 фунту, а како би се финанцирао наставак рата са револуционарном Француском.
- 12. јануар — Француски револуционарни ратови: војска Напуљског Краљевства се предаје након француске противофанзиве ген. Шампионета, у Напуљу долази до грађанског рата између републиканаца и лазарона.
- јануар — Посебним султановим хатишерифом повучена ранија заповест о протеривању јаничара из Београдског пашалука, враћена им права и поседи - судбоносно, јер ће 1801. преузети власт. Суочена с ратом са Француском, османска Порта такође опрашта видинском господару Пазваноглуу и поставља га за пашу са три туга.
- јануар — У Црну Гору стигла руска царска грамата, којом су потврђене раније грамате. Обећана подршка руске флоте и 1.000 дуката годишње.
- јануар — Побуна Xоса у јужној Африци је увод у Трећи Xоса рат (до 1803).
- 17. јануар — Стрељана група малтешких патриота на челу са Дон Микиел Xеријем. Малта је у под француском окупацијом али је опкољена од Британаца и савезника.
- 21. јануар — Французи стигли у Напуљ, проглашена Партенопејска Република.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Ранија олигархијска Република Лука, недавно окупирана од Француза, добила демократски устав (застава: ) - у јулу пада под аустријску окупацију.
- 7. фебруар — Умро умировљени, али фактички, кинески ђинговски цар Ћианлонг - цар Јиакинг са заиста преузима владу.
- 8. фебруар — Кардинал Фабризио Руфо се искрцао на Калабрији, уз помоћ Мицхеле Пеза, званог Фра Диаволо и других вођа банди, организује сељаке против напуљских републиканаца.
- 9. фебруар — Квази рат: америчка фрегата УСС Констелатион заробила француску Л'Инсургенте код Невиса у Карибима.
- 10. фебруар — Наполеонов поход на Египат и Сирију: Наполеон креће из Египта на Сирију.
- 8 - 16. фебруар — Намештени референдум у корист прикључења Пијемонтске републике Француској.
- фебруар — Цар Павле I враћа Суворова за маршала - добиће команду над аустро-руском армијом у Италији (→ Друга италијанска кампања).
- 16. фебруар — Максимилијан I Јосип нови је баварски изборник (1799-1806, краљ 1806-25). Шеф владе је Маxимилиан вон Монтгелас (до 1817).
- 18. фебруар — Влашки кнез Константин Хангерли задављен по султановом наређењу. Враћа се Алеxандру Морузи (до 1801).
- 19. фебруар — Французи заузимају Ел-Ариш после опсаде.
- 28. фебруар — Акција од 28. фебруара 1799.: британска фрегата ХМС Сyбил победила француску Форте испред Калкуте у Бенгалском заливу, страдала оба капетана.
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Рат Друге коалиције: руско-османска Опсада Крфа, на челу са адм. Ушаковом, окончана предајом француског гарнизона. Јонска острва ће бити организована као Република Седам Острва (1800-15, Французи се враћају 1807).
- 7. март. — Војници Наполеона Бонапарте су заузели Јафу и убили више од 2.000 заробљених турских војника.
- 11. март — Спектакуларна Наполеонова посета оболелима од куге у јерменском манастиру св. Николе у Јафи (овековечена Гросовом сликом 1804).
- 12. март — Француска објављује рат Хабсбуршком царству јер су дозволили прелаз руских трупа. Армије: ду Данубе (Јоурдан), д'Хелвéтие (Массéна) и д'Италие (Сцхéрер па Мореау).
- март — Велики војвода Тоскане Фердинанд III бежи у Беч, Французи остају до јула.
- март — Фриесова побуна: пенсилванијски Немци одбијају платити федерални порез на куће и земљу, застрашују и ометају порезнике.
- 19. март — Пјер-Симон Гирард води експедицију из Каира у Горњи Египат, ту је и скулптор Јеан-Јацqуес Цастеx.
- 20. март — Неуспела Наполеонова Опсада Акре.
- 21. март — Битка код Острацха је први окршај Рата друге коалиције у Немачкој, надвојвода Карло поразио Јоурдана.
- 23. март — Битка код Фелдкирцха: Аустријска војска поразила Французе у Форарлбергу.
- 25. март — Битка код Штокаха
- 29. март — Америчка држава Њујорк доноси закон којим се предвиђа постепено укидање ропства.
- март — Хаџи Мустафа-паша добио ферман којим је потврђен за београдског везира (у граду је још од прошлог октобра); уводи нове намете, што изазива незадовољство народа. Затим: у Београд долазе видински јаничари, отпуштене пашине крџалије дизале побуну, која је морала бити сузбијана уз помоћ јаничара.
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Битка код Мањана: аустријска победа у Италији.
- 16. април — Наполеонове трупе се повукле из Сирије.
- 16. април — Битка на планини Табор: Французи разбили пашу из Дамаска.
- 18. април — Избори у Француској, одржани у клими несигурности (рат и регрутација, дефлација и фискална реорганизација), дају резултат неповољан за водеће Директоре.
- 25. април — Бруиxова експедиција: главнина француске атлантске флоте се успела провући кроз британску блокаду из Бреста према Медитерану.
- 27. април — Битка код Касана на Ади: Суворов поразио Мореауа, два дана касније улази у Милано. Он ће у овом походу поништити Наполеонове добитке из 1797.
- 29. април — Убијена двојица француских дипломата који су учествовали у Растатском конгресу, неуспешном покушају склапања мира између Француске и Хабсбурга.
Мај
[уреди | уреди извор]- 4. мај — Четврти англо-мyсоре рат се окончава британским заузећем Серингапата и погибијом мајсорског владара Типу Султана - учвршћена британска хегемонија над Јужном Индијом.
- 10. мај — Сенат Дубровачке Републике доноси одлуку, под притиском француске изнуде новца, да сваки дубровачки поданик мора купити одређену количину соли - у Конавлима долази до буне, потакнуте од Аустрије.
- 21. мај — Француски поход на Египат и Сирију: Опсада Акре завршена француским повлачењем, након успешне обране турских снага под Џезар пашом - први већи пораз у Наполеоновој каријери (повлачи се услед обавештења да Британци превозе Турке у Египат).
- 24. мај — У олуји код Аљаске потонуо Феникс, брод Руско-америчке компаније, страдао је и први епископ Кодијака, Јоасаф Болотов.
- 26. мај — Суворов у Торину. Сардински краљ ће му доделити титулу кнеза.
- 27. мај — Рат Друге коалиције: Битка код Винтертура у којој аустријске трупе наносе пораз француским снагама у јевероисточној Швајцарској.
Јун
[уреди | уреди извор]- 13. јун — Кардинал Фабризио Руфо ушао уз помоћ руских и турских бродова у Напуљ - Партенопејска република је срушена, Калабрези и лазарони пљачкају и убијају недељама.
- 13. јун — Тусен Лоувертуре закључио тројну трговачку конвенцију са Британијом и САД за отварање хаићанских лука. Истог месеца почиње Рат ножева са јужним командантом Андрé Ригаудом.
- 17. јун — Осман Пазваноглу заузима Пореч (дан. Доњи Милановац), Ћоса Мустафа одлази на Ада Кале, које ће бити неуспешно нападнуто почетком јула.
- 18. јун — Акција од 18. јуна 1799: Британци заробили пет француских бродова близу Тулона.
- 20. јун — Битка на Требији: Суворов поразио Мекдоналдове Французе и пољску легију. Крај Пијемонтске републике.
- 22. јун — Шипка од платине дужине једног метра похрањена у француски Национални архив - служи као стандард до 1889.
Јул
[уреди | уреди извор]- 7. јул — Аретинци на челу са Лорензом Маријем ушли у Фиренцу, прогањају републиканце.
- 8. јул — Указом цара Павла I успостављен монопол Руско-америчке компаније у Руској Америци, чија је граница дефинисана као 55. паралела. Компанију води Николај Резанов, а први гувернер РА је Александар Андрејевич Баранов (до 1818).
- 12. јул — У Француској донесен Закон о таоцима - племићи и родитељи емиграната ће бити узети као таоци у департманима којима прете нереди.
- 12. јул — У страху од јакобинске активности, у Британији забрањени синдикати и колективно преговарање (опозвано 1824).
- 12. јул — Сички владар Ранџит Синг заузима Лахор.
- 15. јул — Француски капетан Пјер Боухард у египатском граду Рашиду проналази Камен из Розете.
- јул — У Паризу основано Друштво пријатеља једнакости и слободе - поновно окупљање бивших јакобинаца је одмах под ударом владе и јавности, укинути су већ у августу.
- 16. јул — Александар фон Хумболт у Латинској Америци (1799-1804): стигао је у дан. Венецуелу, истражује Ориноко.
- 20. јул — Жозеф Фуше постаје француски министар полиције (до 1810).
- 25. јул — Битка код Абукира (1801) — Турци су поражени али француска позиција у Египту нема перспективе.
- 27. јул — Обавезни зајам од богатих у Француској.
- 28. јул — Суворов заузео Мантову.
Август
[уреди | уреди извор]- 15. јул — Битка код Новија: аустро-руска победа над Французима у Пијемонту, погинуо ген. Бартлеми Катерине Жуберт.
- 20. јул — Британци заузели холандски Суринам (до 1802. и опет 1804-16).
- 23. јул — Бонапарта напушта Египат, команду преузима Жан Батист Клебер.
- 27. јул — Англо-руска инвазија Холандије: Велика Британија и Русија започињу заједничку експедицију против Батавске Републике - успешно искрцавање код Калантсога.
- 29. јул — Папа Пије VI умро у Француској, у Валенцеу (покопан у сијечњу, пренесен у Рим 1801/02).
- 30. јул — Влиетерски инцидент: 12 батавијских бродова се предало Британцима након побуне.
- август — септембар — Неуспешни ројалистички Тулуски устанак.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Цар Павле I дао Малтешким витезовима Приоратски дворац у Гатчини.
- септембар — Убијен Кара-Исмаил, заповедник видинских јаничара у Београду, који је покушавао да их дисциплинује.
- 19. септембар — Битка код Бергена: франко-холандске трупе поразиле британско-руске инвадоре.
- 24. септембар — Битка код Шајлоа
- 26. септембар — Друга битка код Цириха: Андре Масена одлучујуће поразио Корсаковљеве Русе у Швајцарској, пре но што су се могли спојити са Суворовом - овај предузима стратешко повлачење преко Апа за које ће добити титулу генералисима.
- 30. септембар — Друга напуљска инвазија окончава Римску Републику - папа стиже догодине.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 6. октобар — Рат Друге коалиције: Битка код Кастрицума у којој француске и холандске трупе наносе одлучујући пораз англо-руским снагама искрцаним у Холандији.
- 9. октобар — Наполеон стигао у Француску, у Паризу је 16. 10.
- 9. октобар — Британска фрегата ХМС Лутине потонула са пошиљком злата у Западнофризијским острва - већина злата није пронађена, звоно са брода се користи у згради Лондонског Лоyда.
- 15. октобар — Француски ројалисти, шуани, дижу и трећу побуну на западу Француске - угушена у фебруару.
- 16 - 17. октобар — Акција од 16. октобра 1799.: Британци заробили код Вига две фрегате са благом из Нове Шпаније.
- 18. октобар — Алкмарска конвенција: крај непријатељстава у Батавијској републци, англо-руски експедициони корпуса се има повући што пре. Русија овог месеца прекида коалицију са Аустријом, незадовољна држањем савезника у Швајцарској и Италији, а ни савез са Британијом неће дуго потрајати.
- 23. октобар — Хоспиталери пренели у Гатчину три своје реликвије: честицу Часног крста, икону Богородице Филермосе и десницу Јована Крститеља (од 1932. у Југославији).
- 23. и 30. октобар — Два венчања руских принцеза у Гатчини: Јелена Павловна за Фриедрицха Лудвига зу Мецкленбурга и недељу дана касније Александра Павловна за надвојводу Јосефа, палатина Угарске (једини брачни савез између Романова и Хабсбурга).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 9. новембар — Пуч 18. брумаиреа: Наполеон збацио Директоријум и прогласио се за првог конзула.
- 9. новембар — Државним ударом Наполеона Бонапарте и Жозефа Сијеса збачен је са власти директоријум и уведен Конзулат.
- 13. новембар — Французи у Анкони се предају Аустријанцима и Русима. у блокади места је учествовао и руски капетан гроф Никола Војновић.
- 26. новембар — Руске трупе улазе у Тифлис/Тбилиси.
- 30. новембар — У хабсбуршкој Венецији се састаје конклава за избор новог папе (Пије VII., сљедећег ожујка).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Битка код Виеслоцха: Французи поражени у Бадену.
- 10. децембар — У Француској званично усвојен метрични систем (једини законски систем 1801-1812. и коначно од 1840).
- 13. децембар — Усвојен Француски Устав, успостављен Конзулат - озакоњена Наполеонова диктаторска овлашћења; ово се сматра крајем Француске револуције. Извршну власт имају три конзула (Бонапарта, Цамбацéрèс и Лебрун), али заправо Први конзул, Бонапарта. Парламент је тродоман.
- децембар — Архимандрит манастира Троноше Стеван Јовановић отрован након што је тражио храну за народ од зворничког Капетан-паше, запретивши да ће је добити од Аустријанаца ако он одбије.
- 31. децембар — Распуштена Холандска источноиндијска компанија.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Изграђена црква манастира Савина код Херцег Новог.
- Португалски принц Жоао постаје принц-регент због менталне болести мајке, краљице Марије (краљ 1816-26).
- 1799-1800 - Некадашњи париски Плаце Роyал добио име Плаце дес Восгес, јер је департман Восгес први платио порез и послао добровољце.
- Туку'ахо, владар Тонге, убијен у завери поглавица - грађански ратови трају до 1845.
- Лудвиг ван Бетовен објавио Клавирску сонату бр. 8, Патетичну.
- Франсиско Гоја објављује албум Лос цаприцхос али је убрзо повучен из продаје.
- Пјер Симон Лаплас објављује петотомну "Небеску механику" (1799-1825).
- Карл Фридрих Гаус у докторату доказује основну теорему алгебре.
- 1799-1800 - Алесандро Волта направио Волтин ступ.
- Џорџ Шо описао чудноватог кљунаша - проучаваоци у почетку мисле да се ради о некаквој подвали.
Рођења
[уреди | уреди извор]Мај
[уреди | уреди извор]- 21. мај — Мери Анинг, британски колекционар фосила и палеонтолог (†1847)
- 22. мај — Оноре де Балзак, француски писац (†1850)
Јун
[уреди | уреди извор]- 6. јун — Александар Пушкин, руски књижевник (†1837)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 19. септембар — Рене Каије, француски истраживач (†1838)
- 19. септембар — Јован Хаџић, српски књижевник (†1869)
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 16. фебруар — Карл Теодор, изборник Баварске
Септембар
[уреди | уреди извор]- 10. новембар — Џозеф Блек, шкотски физичар и хемичар. (*1728).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 14. децембар — Џорџ Вашингтон, амерички председник и генерал
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
