Пређи на садржај

Alejandro

С Википедије, слободне енциклопедије
Alejandro
Image
Омот за песму Alejandro
Песма
ИзвођачицаЛеди Гага
Са албумаThe Fame Monster
Снимљена2009.
Жанрденс-поп, синт-поп
Дужина4 минута и 34 секунде
ИздавачStreamline, KonLive, Cherrytree, Interscope
ТекстописциРедван, Леди Гага
ПродуцентРедван
Хронологија
„Telephone” Alejandro „Dance in the Dark”

„Alejandro” (срп. Алехандро) је песма америчке певачице Леди Гаге са њеног трећег ЕП-а, The Fame Monster (2009) — реиздања њеног албума The Fame (2008). Издат је као трећи сингл са The Fame Monster 20. априла 2010. године. Interscope Records је првобитно намеравао да „Dance in the Dark” буде трећи сингл са ЕП-а након што је „Alejandro” првобитно добио ограничено време емитовања на радију, али је Гага инсистирала на овом другом. Написана и копродуцирана од стране Гаге и мароканско-шведског продуцента Редвана, песма „Alejandro” је инспирисана Гагиним страхом од мушкараца и говори о њеном опраштању од својих латиноамеричких љубавника по имену Алехандро, Роберто и Фернандо. Музички, то је денс-поп и синт-поп песма са европоп и латино поп ритмовима, а почиње семплом главне мелодије композиције „Чардаш” италијанског композитора Виторија Монтија.

По изласку, „Alejandro” је добио углавном мешовите рецензије од стране музичких критичара; неки су хвалили заразност песме и продукцију, док су је други критиковали као неинвентивну, углавном због утицаја шведских поп група Аба и Ејс оф бејс. У ретроспективним рецензијама песма је сврстана међу Гагине најбоље синглове. Комерцијално, „Alejandro” је постигао глобални успех, нашавши се на врху топ-листа у Хрватској, Финској, Грчкој, Мађарској, Мексику, Пољској, Русији и Венецуели. Био је у топ 5 хитова у Аустралији, Бразилу, Канади, Данској, Француској, Немачкој, Италији, Шпанији и Сједињеним Државама. У студији часописа из 2017. године која је проучавала структуралне обрасце у мелодијама изузетно заразних песама, Америчка психолошка асоцијација (АПА) назвала је песму „Alejandro” једном од најзаразнијих на свету.

Пратећи музички спот, који је режирао амерички модни фотограф Стивен Клајн, инспирисан је Гагиним дивљењем према својим геј пријатељима и геј љубави. У споту, Гага плеше са војницима у кабареу, уз испреплетене сцене полуголих мушкараца који држе митраљезе и певачице која игра монахињу која гута бројаницу. Критичари су похвалили идеју и мрачну природу спота и упоредили га са радовима уметника из 1980-их. Католичка лига је критиковала Гагино коришћење религијских симбола у видеу. Ретроспективни коментатори анализирали су теме спота, укључујући БДСМ, антифашизам, сексуално насиље и религију. Гага је извела песму „Alejandro” у деветој сезони емисије Амерички идол и на многим својим концертним турнејама и резиденцијама.

Позадина и објављивање

[уреди | уреди извор]

Леди Гага и Редван су написали песму „Alejandro”; такође су радили на вокалном аранжману и пратећим вокалима. Редван је био главни продуцент, док је Гага била копродуцент. Он је такође самостално радио на инструментацији, програмирању и снимању, и сарађивао са Елком Бакером на аудио инжењерингу. Песму је миксовао Роберт Ортон, а мастеринг је урадио Џин Грималди. Џони Северин је радио на вокалној монтажи. „Alejandro” је снимљен у FC Walvisch студију у Амстердаму.[1]

Издавачка кућа Interscope Records планирала је да објави „Dance in the Dark” као трећи сингл са ЕП-а The Fame Monster (2009) — реиздања Гагиног дебитантског студијског албума The Fame (2008).[2][3][4] Њен лични избор, „Alejandro”, првобитно је имао слабо време емитовања и није се сматрао одрживим избором. Након свађе између Гаге и њене издавачке куће, „Alejandro” је изабран за трећи сингл. Путем свог налога на Твитеру, Гага је прокоментарисала ову одлуку: „Alejandro је на радију. Јеботе звучи тако добро, успели смо мала чудовишта.”[3][4] Сингл је званично послат на радио станице 20. априла 2010. године у Сједињеним Државама.[5] Рекла је за Fuse TV да је инспирација иза песме „Alejandro” било њено „Чудовиште страха од мушкараца”.[6] Према часопису NME, Гага жуди за пажњом својих бивших љубавника, али их одбацује, плашећи се везивања и напуштања.[7]

Музика и текст

[уреди | уреди извор]

„Alejandro” је денс-поп и синт-поп песма са нечим што часопис Billboard описује као „скоковит, газећи европоп ритам”.[8][9][10] Песма почиње главном мелодијом из композиције „Чардаш” (1904) италијанског композитора Виторија Монтија одсвираном на виолини,[11] док узнемирена Гага изговара са шпанским акцентом: „Знам да смо млади, и знам да ме можда волиш / Али једноставно више не могу бити с тобом овако, Алехандро.” У часопису који је објавио Cambridge University Press анализирајући Гагине „музичке интертекстове” на The Fame Monster, аутори Лори Бернс, Алиса Вудс и Марк Лафранс описали су њен глас током овог одломка као „компресован и филтриран да створи далек, али фокусиран ефекат”.[12] Гага пева предрефрен где описује своју везу као проблематичну и даје свом љубавнику до знања о доношењу одлуке: „Знаш да те волим, дечко / Врела као Мексико, радуј се! / У овом тренутку морам да бирам / Немам шта да изгубим.”[13] До краја песме, Гага се опрашта од својих љубавника — Алехандра, Фернанда и Роберта.[10]

Image
„Alejandro”
Семпл од 27 секунди рефрена који има утицај латино попа, подржан синт-ритмовима. У тексту песме Гага одбија своја три љубавника.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Према партитури коју је на Musicnotes.com објавио Sony/ATV Music Publishing, песма је постављена у уобичајеном такту, са умереним темпом од 99 откуцаја у минути. Компонована је у кључу х-мола са Гагиним вокалним опсегом који се протеже од Фис3 до Ге4. Песма има основну секвенцу х-мол–Де-дур–фис-мол као своју прогресију акорда.[14] Песма „Alejandro” је под утицајем група Ace of Base и ABBA,[10][15] посебно ове друге и њихове песме из 1975. године „Fernando”.[15][16] Бернс, Вудс и Лафранс веровали су да референцирањем на „Fernando”, песму која је била популарна унутар геј заједнице, Гага себе идентификује као заговорницу права маргинализованих мањина.[13] То је учвршћено утицајем латино поп песама у рефрену, посебно песницом Шакире „Whenever, Wherever” (2001) и Мадоне „La Isla Bonita” (1987), које су имале комерцијални успех у ЛГБТК заједници.[17] Упоређујући песму са композицијом бенда Ace of Base „Don't Turn Around” (1994) — која прича причу о жени коју оставља мушки љубавник — Бернс, Вудс и Лафранс су додали да „Alejandro” мења овај концепт где Гага иницира раскид.[18] Као таква, песма показује Гагину посвећеност феминизму и „ослобађајућој” уметности перформанса.[19] Ив Барлоу из часописа Vulture похвалила је Гагин отворени секс-позитивни феминизам у песми, оличено у стиховима „не желим да се љубимо, не желим да се додирујемо / Само пушим своју цигарету и ћутим”.[20]

У часопису European Journal of Media Studies, Ане Кустриц је написала да је „Alejandro” показао Гагину употребу „бескрајне семиотичке игре шибицарења”. Сматрала је да имена Алехандро, Роберто и Фернандо, реч „Мексико” и кратки шпански стихови потврђују или да је песма смештена у Латинску Америку или да је Гагин љубавник Хиспаноамериканац. Кустриц је веровала да, осим ових примера, песма мало говори о Мексику, Латинској Америци или интеркултуралним односима. Збуњена константним променама гледишта у песми од „ја” до „ти” до „она”, Кустриц је приметила како одређене фразе[напомена 1] уводе теме али их не развијају даље и „само се појављују, попут пијаних лирских убацивања. Чини се да су речи у песми 'Alejandro' позициониране не зато што преносе значење већ због тога како звуче, што је стратегија која преокреће уобичајено инсистирање да означено надмашује формална својства означитеља.”

Критички пријем и признања

[уреди | уреди извор]

Ранији критички пријем песме био је мешовит. Песма је названа песмом погодном за лето (BBC),[21] „раскошном химном љубави која је 'врела као Мексико'” (MTV News),[16] „бриљантно заразном, варљиво једноставном и предивно меланхоличном” (MusicOMH),[22] и лаганом (NME и Los Angeles Times).[23][24] Роберт Копси из часописа Digital Spy похвалио је мелодије песме, описујући их као „варљиво заразне”, а текстове као „сетне”.[25] У мешовитој рецензији, Џон Блистин из L Magazine написао је да су „Alejandro” и „Monster”, још једна песма са The Fame Monster, „напола пристојне клупске/поп песме саме по себи — и много боље организоване од 'Bad Romance' — али не делују као заокружене целине”.[26]

Црно-бела слика двојице мушкараца који стоје и стављају руке на рамена жена које седе на столици
„Alejandro” је у бројним рецензијама упоређиван са музиком шведске групе Аба (на слици 1974. године), посебно са њиховим синглом из 1975. „Fernando”.

Поређења са другим уметницима, посебно са радом група АBBA и Ace of Base, била су константна у рецензијама.[27] Рецензије часописа Slant Magazine и Rolling Stone веровале су да је песма одала дивну почаст групи АBBA.[15][28] Описана је као модернизована верзија песме групе АBBA од стране критичара портала AllMusic и Pitchfork.[29][30] У рецензији са пет од пет звездица, Копси је препознао сличности са песмама „La Isla Bonita” и песмама бенда Ace of Base, али је осећао да је Гага додала „и свој сопствени непоновљиви печат”.[25] Упоређујући песму са „Don't Turn Around” и „Fernando”, Линдзи Фортије из часописа Billboard додала је: „До краја песме, Алехандро, Фернандо и Роберто нису једини послати да пакују кофере — слушалац плеше право за њима.”[10] Социолог Матје Дефлем одбацио је критике песме као „копије бенда АBBA” јер је веровао да је референца на бенд била намерна од стране Редвана који је такође из Шведске.[31] Остала поређења песме укључивала су Мадонин сингл из 1987. „Who's That Girl”[32] и Шакиру у рефрену.[33]

Неке рецензије биле су негативне. Сара Хаџибагери из листа The Times одбацила ју је као „болно латино певушење [и] потенцијални одбачени покушај за Песму Евровизије”.[34] Џејмс Рид из The Boston Globe-а критиковао ју је као „млаку денс песму” где она беспотребно понавља наслов песме.[35] Нејтан Пенски из часописа PopMatters сматрао је да је то „песма заиста сачињена ни од чега, која се чак ни не труди да ужива у својој празнини”. Признајући њену заразност, Пенски је сматрао да стварање једноставне поп песме није било довољно, посебно с обзиром на квалитет Гагиних других песама — „Bad Romance” и „Telephone”.[36]

У ретроспективи, песма је сврстана међу Гагине најбоље од стране часописа NME, The Guardian, Belfast Telegraph, Rolling Stone, Billboard и Vulture.[7][37][38][39][40][41] Сматрана је једним од „Гагиних најистрајнијих синглова” од стране часописа The Guardian,[37] и једном од њених најзаразнијих поп песама од стране часописа Vulture.[41] Belfast Telegraph је са одобравањем истакао „необјашњив европски призвук” у стиховима изговореним кроз говор и „хладноћу фаталне жене у њеном рефрену”.[38] За Billboard, „Знојава, ритмична продукција се појачава током једне од Гагиних најједноставнијих, најефикаснијих музичких удица до сада.”[40] На десетогодишњицу песме, Мајк Вас са портала Idolator похвалио је јер и даље звучи „једнако одважно и заразно као и тада”, закључујући да се „сваки елемент 'Alejandro-а' савршено спаја стварајући денс-поп блаженство”.[8]

Песма „Alejandro” је освојила награду International Dance Music Award за најбољу поп денс нумеру и BMI Pop Award за најизвођеније песме године.[42][43] Добила је номинације за награду Gaygalan за међународну песму године и Rockbjörnen награду за страну песму године.[44][45] Студија из 2017. објављена у часопису Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts која је проучавала структуралне обрасце у мелодијама песама које се урезују у памћење (енгл. earworms), саставила је листе најзаразнијих песама од 3.000 учесника, на којој се „Alejandro” нашао на осмом месту.[46]

Комерцијални успех

[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Државама, „Alejandro” је дебитовао на 72. месту на листи Billboard Hot 100 за издање од 17. априла 2010. године. Исте недеље, песма је дебитовала на Mainstream Top 40 листи на броју 35, и на Hot Digital Songs листи на броју 71, након што је продата у 24.000 плаћених дигиталних преузимања према подацима Nielsen Soundscan.[47] Песма је на крају достигла врхунац на петом месту Hot 100 листе, поставши Гагин седми узастопни сингл у топ десет у земљи.[48] Као резултат тога, постала је последња женска уметница чијих је првих седам синглова достигло топ-десет праг у САД-у, откако је то учинила Р&Б певачица Моника од 1995. до 1999. године, с тим што је Гага надмашила ову брзину учинивши то за само 17 месеци.[49] На листи Mainstream Top 40, „Alejandro” је достигао четврто место, поставши Гагин први сингл који није достигао позицију број један на њој.[48] Такође је дебитовала на Hot Dance Club Songs листи на 40. месту[50] и достигла прво место у издању од 7. јула 2010. године.[51] Песма је продата у 2,63 милиона дигиталних преузимања у САД закључно са фебруаром 2019. године,[52] чинећи Гагу другим извођачем у дигиталној историји који је сакупио седам узастопних синглова продатих у преко два милиона примерака као главни извођач.[53][54] Песма је у октобру 2017. године добила четвороструки платинасти сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа (RIAA). На листи Canadian Hot 100, „Alejandro” је достигао четврто место у издању од 8. маја 2010.[55]

На аустралијској листи синглова (ARIA Charts), „Alejandro” је достигао друго место, поставши Гагин седми хит у првих пет у земљи.[56] Песма „Alejandro” је добила четвороструки платинасти сертификат од стране Аустралијског удружења дискографских кућа (ARIA) за испоруку 280.000 примерака сингла. Песма је достигла 11. место на листи Новог Зеланда.[57] Са издавањем албума The Fame Monster у новембру 2009. године, „Alejandro” се нашао на британској листи синглова (UK Singles Chart) на 75. месту.[58] Достигао је седмо место 2010. године,[58] поставши њена шеста песма у првих десет у Великој Британији.[59] Према Official Charts Company-у, „Alejandro” је продат у укупно 436.000 примерака од фебруара 2014. године, а добио је платинасти сертификат од Британске фонографске индустрије (BPI) 2020. године.[60] Прогласили су је 37. најпродаванијим винилним синглом у Великој Британији за 2010-е.[61] Широм Европе, песма је достигла првих пет у Аустрији, на Ultratop листама у Белгији (Фландрија и Валонија), Чешкој, Данској, Француској, Немачкој, Мађарској, Ирској, Италији, Холандији, Норвешкој, Словачкој, Шведској и Швајцарској, и била је на врху топ-листа у Финској, Грчкој, Пољској, Румунији и Русији.[62][63][64][65][66]

Музички спот

[уреди | уреди извор]

Развој и објављивање

[уреди | уреди извор]

У јануару 2010. године, Гага је почела кастинг за музички спот песме „Alejandro”.[67] Режирао га је фотограф Стивен Клајн,[68] за кога је Гага сматрала да је прави избор јер је разумео њен животни стил „ја сам оно што носим”, позоришну позадину, „љубав према музици и љубав према лажи у уметности”. Разговарала је о свом поштовању према Клајну. „Били смо узбуђени што сарађујемо и имамо модног фотографа који ће нам испричати причу, причу о мојој музици кроз његов објектив и ову идеју о моди и начину живота.”[69]

Спот тематизује војни хомоеротизам и слави Гагино дивљење геј заједници.[70] Објаснила је да се ради о „чистоти мојих пријатељстава са мојим геј пријатељима, и како то нисам успела да пронађем са стрејт мушкарцем у свом животу. То је прослава и дивљење геј љубави — признаје моју завист према храбрости која им је потребна да буду заједно. У споту жудим за љубављу мојих геј пријатеља — али они једноставно не желе да буду са мном.”[71] За Клајна, спот је „о жениној жељи да васкрсне мртву љубав и која не може да се суочи са бруталношћу своје тренутне ситуације. Бол живљења без своје праве љубави.”[72]

У телевизијској ток-шоу емисији Лари Кинг уживо (2010), Гага је објавила црно-бели део спота у којем она и њени плесачи изводе варијације на оштар војни марш.[70] Видео је премијерно приказан на Гагином званичном сајту и њеним YouTube и Vevo налозима 8. јуна 2010. године.[73] Неколико дана након објављивања спота, Гага је објавила на свом Твитер налогу: „Мушкарци су мушкарци... Војник је војник.” Ане Кустриц је написала да је ово објављено у време када се Гага јавно противила политици „Не питај, не причај” коју су спроводиле Оружане снаге САД, а која је забрањивала дискриминацију непризнатих хомосексуалаца, али и забрањивала отворено геј особама служење војске. Кустриц је сматрала да видео једва приказује ово и да није јасно да ли је за или против те политике.

Синопсис

[уреди | уреди извор]

Спот је био инспирисан бродвејским мјузиклом Кабаре (1966), антифашизмом, религијом, БДСМ-ом, сексуалним насиљем и геј сценом у Берлину 1920-их.[74][75] Почиње са војницима у црним кожним униформама (које је дизајнирао Емпорио Армани) у кабареу.[76] Затим следи крупан кадар онесвешћеног војника у мрежастим чарапама и штиклама док други усамљени војник гледа у даљину.[74] Сцена се затим пребацује на мушке плесаче који изводе сложену кореографију марширајући напред са Давидовом звездом. Како почиње увод песме, Гага је приказана како води погребну поворку и носи Свето Срце на јастуку. Када почну стихови, она седи на престолу у сложеном украсу за главу и наочарима попут двогледа, држећи лулу и посматрајући своје плесаче како изводе ригорозну рутину у снегу.[74] Играјући лик Сели Боулс из Кабареа у следећој сцени, Гага плеше и симулира сексуалне чинове са три мушкарца на позорници са два кревета, уз испреплетене кадрове где она лежи на већем кревету обучена у црвену латекс одећу монахиње.[77]

Гага се појављује обучена у бели огртач са капуљачом који подсећа на Јованку Орлеанку, испреплетено са кадром где она као монахиња конзумира бројаницу.[78] Гага и њени плесачи у војним униформама приказани су у црно-белој секвенци, изводећи посвету покојном кореографу Бобу Фосу, редитељу филмске верзије Кабареа.[79] Гага је виђена са плавом паж фризуром и у сличној одећи коју је носила Лајза Минели током наступа. Спот приказује сцену ње у брусхалтеру опремљеном митраљезом и њених плесача. Након кадра у којем је у празном клубу, пролазе сцене избијања рата, и поново се појављује усамљени војник. Враћајући се на сцену Јованке Орлеанке, она се бори са својим плесачима и скида одећу. Спот се завршава тако што је она обучена као монахиња, а слика изгара ка споља.[74]

Ане Кустриц је веровала да је спот могуће смештен у Аргентину након Другог светског рата где Гагин лик заводе нацистички бегунци под лажним шпанским идентитетима, али је сматрала да спот једва приказује Латинску Америку или Мексико. Аутор Џошуа С. Волден видео је нејасне алузије на хиспано локацију кроз католичке референце са иконографијом распећа, црвеном одором монахиње и бројаницом.[80] Џејмс Монтгомери је мислио да је спот почаст Немачкој пре нациста, појашњавајући да „пажљиво осмишљени крупни кадрови, лежерно пушене цигарете и депресивно кројени костими” евоцирају „уметнички плодну али политички и економски тешку еру” пре доласка Адолфа Хитлера на власт.[74]

Пријем

[уреди | уреди извор]
Мадона у беж корсету и црним панталонама. Има плаву коврџаву косу и слушалице са микрофоном код уста.
Леди Гага пева док носи брусхалтер са митраљезом, праћена мушким плесачем који носи црни доњи веш и чизме. У позадини се види кауч који изгледа као да је направљен од меса.
Елементи видеа су упоређивани са радом Мадоне (на слици лево 1990. године), укључујући Гагин оружани брусхалтер, који је поново обукла за наступ песме „Alejandro” (на слици десно) током своје турнеје Born This Way Ball (2012–2013).

Музички спот је добио углавном позитивне критике. Био је номинован за MuchMusic Video награду за најстримованији спот године.[81] Похвале су биле усмерене на мрачне теме и сликовитост у споту. Џејмс Монтгомери са MTV News-а коментарисао је да је „Гага створила свет који, иако депресиван, изгледа сјајно”[74] и у другом тексту додао да је „можда коначно достигла тачку у својој каријери где чак ни она сама не може да надмаши себе.”[82] Данијел Крепс из Rolling Stone-а назвао је видео „филмским епом”,[83] а Нејт Џонс из часописа Time био је импресиониран комбинацијом „самосвесне петље Гаге и редитеља Стивена Клајна”.[84] Рендал Робертс из Los Angeles Times-а рекао је да „клип појачава идеју да тренутно нико не разуме спој слике и музике боље од Гаге.”[85] Остали критичари хвалили су квалитет спота, али су сматрали да није у рангу са Гагиним претходним видео-спотовима, углавном „Bad Romance” и „Telephone”.[86][79]

Критичари су приметили дужину спота, фактор шока и компликовану причу. Џен Доз из National Post-а коментарисала је да је „Alejandro” још један пример Гагине екстраваганције у раду.[87] Прича је описана као компликована од стране неких критичара, иако је Џед Готлиб из листа Boston Herald приметио њен недостатак срећног краја.[88][89] Ентони Бенињо из листа New York Daily News сматрао је да је „нови музички спот ове шокантне певачице... крцат БДСМ сликама везаним за кревет због којих изгледа као софтверски одговор на Матрикс” (1999).[77]

Рецензенти су приметили референце на извођаче као што су Џенет Џексон, Мадона, Лајбах и The Three Stooges, као и на филмове Франкенштајн (1931), Тријумф воље (1935) и Снежана и седам патуљака (1937).[90] Због војне теме видеа, направљена су поређења са албумом/филмом Џенет Џексон Rhythm Nation 1814 (1989).[9] Веза са Мадоном направљена је углавном преко њеног филма Евита (1996) и спотова за њене песме „Like a Prayer” (1989), „Human Nature” (1995), „Express Yourself” (1989) и „Vogue” (1990).[9][91][86] Према Девону Томасу са CBS News, „Express Yourself” је утицао на Гагину кратку фризуру и црни сако постављене у „огољено, пост-индустријско расположење” спота „Alejandro”. Томас је сматрао да је видео „визуелно љубавно писмо” Мадони, посебно из ере Blond Ambition турнеје.[92] Сличност са спотом „Vogue” примећена је у црно-белој кинематографији,[83] прслуку бренда Dolce & Gabbana, панталонама Франческа Скоњамиља и брусхалтеру са митраљезом.[напомена 2][92][93] Неки рецензенти су стали у Гагину одбрану; Џејмс Монтгомери је веровао да је упоређивање ове две уметнице само због црно-беле кинематографије и Гагине паж фризуре неосновано: „То на неки начин умањује њихову визију”.[94] Крепс је мислио да је сличност видеа са Мадониним радом била због тога што је Клајн радио са њом пре снимања „Alejandro-а”.[83] Кара Ворнер са MTV News-а приметила је да је, за разлику од Мадоне, стил спота „Alejandro” „оштрији, мужевнији и милитантнији”.[70]

Религиозна иконографија и теме

[уреди | уреди извор]

„Alejandro” је изазвао медијску буру након објављивања спота због употребе религиозних слика.[95] Једна од највише дискутованих сцена у видеу била је када Гага, носећи одору монахиње, гута перле бројанице.[96] Католичка лига је критиковала спот због употребе религијске сликовитости, оптужујући Гагу да се „игра Мадониног имитатора”.[97][98] Ово је поновила и Моника Херера, која је рекла да је Гагина употреба бројанице и одоре монахиње како би направила сексуалне референце подсећала на Мадонин спот „Like a Prayer”.[9] У интервјуу за MTV, Клајн је објаснио да је ова сцена била Гагин чин теофагије (једења божанства) — „жеља да се унесе светиња у себе”. Рекао је да религиозна сликовитост није требало да означава ништа негативно, већ само Гагину „битку између мрачнијих и светлијих сила” што се спаја у њеној одори монахиње. Клајн је додао да је значење иза њеног уста и очију који нестају то што се она „повлачи своја чула из света зла и иде унутра ка молитви и контемплацији”.[98]

Погледајте опис слике
Гага обучена као монахиња у црвеној латекс одори, гутајући бројаницу. Католичка лига је критиковала религиозну сликовитост спота.

Многи критичари су се сложили да је религиозна сликовитост била Гагин прорачунат потез да створи контроверзу. Један од њих био је Сајмон Воксик-Левинсон из часописа Entertainment Weekly: „Гага жели да увреди људе. Она је провокатор. Гага би вероватно била разочарана да се нико није увредио њеним најновијим видеом. Она ради те ствари с разлогом.” Сматрао је да су ризици неинвентивни и не толико узбудљиви као они у „Telephone-у”. Џон Караманика из листа The New York Times видео је контроверзу као Гагин покушај да преузме титулу „краљице попа” од Мадоне и сматрао је да је религиозна слика очигледна и лења.[99] Певачица Кејти Пери је на свом Твитер налогу написала: „Коришћење блогохуљења као забаве јефтино је колико и комичар који прича вицеве о прдежу.” HuffPost је сугерисао да је ово било упућено Гаги чак и ако није била експлицитно споменута.[100] Пери је одговорила да твит није био само о Гаги већ више о њеним личним погледима на религију.[101] Њене коментаре критиковао је као лицемерне Фрејзер Мекалпајн са BBC-ја, који ју је оптужио да капитализује би-радозналост својом песмом „I Kissed a Girl” (2008).[102]

Критичари су анализирали војнички изглед и сцене. Војници су носили немачки доњи веш из међуратног периода, црне кошуље и кожне јакне; за ауторе Сели Греј и Анушу Рутнам, они су представљали „италијанску фашистички обојену мушку кројачку естетику”.[103] У часопису Journal of LGBT Youth, Гилад Падва је написао да војни изглед бива „учињен квиром експлицитном хомоеротичном фотографијом, стилизованом кореографијом, оскудном одећом, њиховим изложеним мишићима и сензуалним интеракцијама”. Падва је написао да интимне интеракције између мушких плесача „(корео)графски изазивају хегемонистичку хетеромужевност и мачизам”,[75] а Гагина доминација преокреће „озлоглашене хетеронормативне односе моћи” где она постаје „пенетратор уместо пенетрираног”.[104] Књижевни критичар Крег Н. Овенс написао је да неке сцене Гаге и војника приказују измештање срца и пениса. На пример, почетак приказује мишићавог младића у шлему и црном доњем вешу; он покрива препоне пиштољем. Овенс је сматрао да пиштољ симболизује прекривени пенис и указује на његово премештање на врх украса на шлему на његовој глави. Овенс је веровао да крај приказује замену органа у томе што се горњи део Гагиног одела претвара у брусхалтер који носи митраљезе. Сматрао је да то алудира на завршну сцену Гагиног спота „Bad Romance”, у којој носи пиротехнички брусхалтер.[105]

Наступи уживо

[уреди | уреди извор]
Леди Гага стоји у црном трикоу са лажном крвљу на врату. Иза ње се види слабо осветљена статуа фонтане
Гага изводи „Alejandro” на реконструисаној The Monster Ball турнеји (2011), која је укључивала реплику Бетесда фонтане из њујоршког Сентрал парка.

Између 2009. и 2011. године, Гага је изводила „Alejandro” на турнеји The Monster Ball. У оригиналној верзији турнеје, носила је сребрни трико, након чега ју је један од мушких плесача носио држећи је за препоне и спустио је на другог мушког плесача, ступајући у тројку са њима.[106] Тича Данливи из новина The Gazette рекла је да је „песма уследила брзо, без много тога што би је издвојило. Била је то само још једна кореографисана плесна нумера.”[107] Џереми Адамс из часописа Rolling Stone коментарисао је да је наступ био „један од неколико тренутака... који су код родитеља у публици изазвали запрепашћење”.[108] Џим Харингтон из листа The Mercury News упоредио је Гагин наступ са наступом еротског плесача.[109] На реконструисаном шоуу, Гага се размазала лажном крвљу током песме „Alejandro”, док се купала у архитектури налик фонтани на бини, реплици Бетесда фонтане у њујоршком Сентрал парку.[110][111] Катрин Хорн, постдокторанд на студијама американистике, написала је да је током извођења „Alejandro-а”, Гага другачије приступала својој публици. Тражила је од њих да „подигнете руке за једнака права!” уместо да виче „плешите” или „руке горе” као што обично ради. У том погледу, декларисала је своју жељу да подржи политичке циљеве.[112]

Леди Гага стоји на бини у мрежастом кожном бодију са прорезима и кожним чизмама до колена. Пола косе јој је офарбано у зелено.
Гага изводи „Alejandro” на турнеји Joanne World Tour у мрежастом кожном бодију са прорезима (2018)

У априлу 2010. године, Гага је извела песму „Alejandro” на лансирању MAC AIDS Fund Pan-Asia Viva Glam-а у Токију. У наступу најављеном као „GagaKoh”, носила је чипкасту хаљину инспирисану миљеима и изашла на сцену у поворци инспирисаној јапанским венчањем. Како су се светла пригушила, села је за свој клавир на ротирајућој бини и отпевала „Speechless”, након чега је уследило извођење песме „Alejandro” где ју је подигао један од њених плесача прекривен пудером.[113][114] Гага је снимила сплет песама „Bad Romance” и „Alejandro” за девету сезону Америчког идола у епизоди емитованој у мају 2010. године.[115][116][117] Била је обучена у црну одећу док је била окружена плесачима без мајица. Током рефрена, из статуе Богородице Марије избијао је пламен на врху, након чега је магла испунила бину док су Гага и њени плесачи изводили плесну тачку.[118] Лучина Фишер са ABC News-а назвала је то „танко прикривеним наступом који одише сексом и виолинама” и „Гагом која ради своју најбољу имитацију Мадоне”.[119] У јулу 2010. године, Гага је певала „Alejandro” у емисији Today на позорници испред студија.[120]

Гага је извела „Alejandro” на гала вечери фондације Robin Hood 9. маја 2011. године, ради прикупљања средстава,[121] и 15. маја 2011. током фестивала Radio 1's Big Weekend у Карлајлу.[122] Дана 24. септембра 2011. године извела ју је на првом iHeartRadio музичком фестивалу, у MGM Grand арени у Лас Вегасу.[123] Песма је такође била део сет-листе за Гагину турнеју Born This Way Ball (2012–2013). Наступ је укључивао њено излежавање на каучу од меса док је носила свој брусхалтер са митраљезима док су полуголи мушкарци плесали око ње.[124] За своју турнеју 2014. године, ArtRave: The Artpop Ball, Гага је носила зелену перику и кожне кратке панталоне током извођења песме.[125] Изводила је „Alejandro” током својих наступа на Коачела фестивалу 2017. године, носећи црвену скраћену дуксерицу,[126] и на турнеји Joanne World Tour (2017–2018), у мрежастом кожном бодију са прорезима.[127][128][129] Песма је касније била део Гагине сет-листе за њену резиденцију у Лас Вегасу, Enigma (2018–2020),[130] као и за њене промотивне концерте за албум Mayhem 2025. године, укључујући главни наступ на Коачели 2025.[131]

Списак песама и формати

[уреди | уреди извор]

Заслуге и сарадници

[уреди | уреди извор]

Заслуге су прилагођене према белешкама са омота албума The Fame Monster.[1]

Топ-листе

[уреди | уреди извор]


Историја објављивања

[уреди | уреди извор]
Release dates and formats
Регион Датум Формат(и) Верзија Издавачка кућа Реф.
Белгија 9. новембар 2009.[а] Дигитално преузимање Оригинал Interscope [226]
Француска [227]
Шведска [228]
Сједињене Државе 20. април 2010.
[5]
Европа 10. мај 2010. Дигитално преузимање Ремикси [229]
Канада 18. мај 2010. [230]
Сједињене Државе [231]
[232]
Француска 8. јун 2010. Радијско емитовање Оригинал Universal [233]
Сједињене Државе 15. јун 2010. CD Ремикси Interscope [234]
Француска 21. јун 2010.
Оригинал [235]
Италија 25. јун 2010. Радијско емитовање Universal [236]
Велика Британија 28. јун 2010.
Polydor [237]
Немачка 2. јул 2010. CD Interscope [238]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ореол”, за који је веровала да се односи на хришћанство, и „дечко као тата”, што има „потенцијалне феминистичке или психоаналитичке проблеме”.
  2. ^ Мадона је носила конусни брусхалтер у музичком споту за песму „Vogue”.
  1. ^ Објављено као промотивни сингл.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Lady Gaga (2009). The Fame Monster (Белешке на омоту албума). Interscope Records. стр. 3. 272 527-6. 
  2. ^ Linder, Brian (2009). „Lady Gaga – The Fame Monster Review”. IGN. Архивирано из оригинала 13. 6. 2022. г. Приступљено 16. 10. 2022. 
  3. ^ а б „Lady Gaga – Gaga Still Releasing 'Alejandro' in U.S.”. Contactmusic.com. 2010. Архивирано из оригинала 7. 4. 2010. г. Приступљено 6. 4. 2010. 
  4. ^ а б „Lady GaGa Will Release 'Alejandro' as Next Single”. MTV News. 2010. Архивирано из оригинала 14. 4. 2011. г. Приступљено 16. 4. 2010. 
  5. ^ а б „Radio Industry News, Music Industry Updates, Arbitron Ratings: 4/20 Mainstream”. FMQB. Архивирано из оригинала 3. 5. 2010. г. Приступљено 24. 10. 2010. 
  6. ^ „Lady Gaga”. Loaded. Сезона 1. 15. 2. 2010. 23:05 мин. Fuse TV. „"Alejandro" is my 'Fear of Men' – Monster.” 
  7. ^ а б Campbell, Kyle (2018). „Lady Gaga: her top 10 songs, ranked”. NME. Архивирано из оригинала 1. 2. 2022. г. Приступљено 30. 9. 2022. 
  8. ^ а б Wass, Mike (2020). „Celebrating 10 Years Of Lady Gaga's 'Alejandro'”. Idolator. Приступљено 16. 10. 2022. 
  9. ^ а б в г Herrera, Monica (2010). „Lady Gaga 'Alejandro' Video Premieres, Channels Vintage Madonna”. Billboard. Архивирано из оригинала 10. 3. 2014. г. Приступљено 9. 7. 2010. 
  10. ^ а б в г Fortier, Lindsay (2010). „New Releases: Lady Gaga 'Alejandro'”. Billboard. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступљено 3. 5. 2010. 
  11. ^ „Music Monday: Vittorio Monti's Czardas”. Royal Philharmonic Society. Архивирано из оригинала 27. 6. 2018. г. Приступљено 1. 6. 2018. 
  12. ^ Burns, Woods & Lafrance 2015, стр. 14.
  13. ^ а б Burns, Woods & Lafrance 2015, стр. 22.
  14. ^ „Lady Gaga 'Alejandro' Sheet Music”. Musicnotes.com. Sony/ATV Music Publishing. 2010. Архивирано из оригинала 19. 8. 2017. г. Приступљено 1. 6. 2018. 
  15. ^ а б в Cinquemani, Sal (2009). „Lady Gaga: The Fame Monster”. Slant Magazine. Архивирано из оригинала 15. 3. 2010. г. Приступљено 31. 1. 2010. 
  16. ^ а б Ryan, Chris (2009). „Song You Need To Know Now: Lady Gaga, 'Alejandro'”. MTV News. Архивирано из оригинала 28. 1. 2010. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  17. ^ Burns, Woods & Lafrance 2015, стр. 21.
  18. ^ Burns, Woods & Lafrance 2015, стр. 19.
  19. ^ Burns, Woods & Lafrance 2015, стр. 19–20.
  20. ^ Barlow, Eve (2018). „A Star Is Born Again: Lady Gaga's Vegas Residency Dazzles”. Vulture. Архивирано из оригинала 16. 8. 2022. г. Приступљено 9. 10. 2022. 
  21. ^ „Single review: Lady Gaga – 'Alejandro'”. BBC News. 2010. Архивирано из оригинала 3. 4. 2017. г. Приступљено 16. 10. 2022. 
  22. ^ Hubbard, Michael (2009). „Lady Gaga: The Fame Monster, track-by-track”. MusicOMH. Архивирано из оригинала 24. 11. 2009. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  23. ^ Patashnik, Ben (2009). „Hate all you like, but it's getting harder and harder to deny she's a mistress of her art”. NME. Архивирано из оригинала 13. 4. 2010. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  24. ^ Wood, Mikael (2009). „Album review: Lady Gaga's The Fame Monster”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 15. 12. 2009. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  25. ^ а б Copsey, Robert (2010). „Lady GaGa: 'Alejandro'”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 10. 6. 2010. г. Приступљено 25. 6. 2010. 
  26. ^ Blistein, Jon (2009). . „Monster of Pop?”. L Magazine. Архивирано из оригинала 30. 9. 2011. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  27. ^ Lester, Paul (2009). „Lady Gaga The Fame Monster Review”. BBC. Архивирано из оригинала 26. 11. 2009. г. Приступљено 7. 2. 2010. 
  28. ^ Dolan, Jon (2009). „The Fame Monster: Lady Gaga: Review”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 19. 12. 2010. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  29. ^ Erlewine, Stephen Thomas (2009). „Lady Gaga > The Fame Monster”. AllMusic. Архивирано из оригинала 27. 4. 2011. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  30. ^ Plagenhoef, Scott (2010). „Pitchfork: Album Reviews: Lady Gaga: The Fame Monster”. Pitchfork. Архивирано из оригинала 14. 2. 2016. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  31. ^ Deflem 2017, стр. 204.
  32. ^ Fitzgerland, Brian R. (2010). „Lady Gaga Performs, Aaron Kelly Goes Home”Неопходна новчана претплата. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 6. 5. 2010. г. Приступљено 6. 5. 2010.  (потребна претплата)
  33. ^ Sawdey, Evan (2009). „Lady Gaga: The Fame Monster < Reviews”. PopMatters. Архивирано из оригинала 29. 1. 2010. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  34. ^ Hajibagheri, Sarah (2009). „Lady GaGa: The Fame Monster review”. The Times. Архивирано из оригинала 1. 7. 2010. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  35. ^ Reed, James (2009). „Lady Gaga's got a lot riding on The Fame Monster”. Boston Globe. Архивирано из оригинала 30. 6. 2012. г. Приступљено 16. 4. 2010. 
  36. ^ Pensky, Nathan (2010). „Beyond the Pale: Lady Gaga's 'Alejandro'”. PopMatters. Архивирано из оригинала 2. 10. 2022. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  37. ^ а б Cragg, Michael (2020). „Lady Gaga's 30 greatest songs – ranked!”. The Guardian. Архивирано из оригинала 28. 3. 2022. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  38. ^ а б White, Adam (2020). „Lady Gaga's top 20 songs – ranked”. Belfast Telegraph. Архивирано из оригинала 27. 6. 2021. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  39. ^ Rosen, Jody (2011). „The Ultimate Ranking of Lady Gaga's Catalogue”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 16. 10. 2022. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  40. ^ а б Lipshutz, Jason (2019). „Lady Gaga's 15 Best Songs: Critic's Picks”. Billboard. Архивирано из оригинала 28. 3. 2022. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  41. ^ а б He, Richard S. (2020). „Every Lady Gaga Song, Ranked”. Vulture. Архивирано из оригинала 12. 9. 2020. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  42. ^ „2011 International Dance Music Awards”. Winter Music Conference. Архивирано из оригинала 14. 2. 2011. г. Приступљено 1. 10. 2022. 
  43. ^ „David Foster Named BMI Icon at 59th Annual BMI Pop Music Awards”. Broadcast Music, Inc.. 2011. Архивирано из оригинала 15. 5. 2015. г. Приступљено 1. 10. 2022. 
  44. ^ „Börja nominera dina favoriter till Gaygalan 2011” [Start nominating your favorites for Gaygalan 2011]. QX (на језику: шведски). Архивирано из оригинала 31. 8. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2022. 
  45. ^ „Helt galet” [Absolutely crazy]. Aftonbladet (на језику: шведски). 2010. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. Приступљено 1. 10. 2022. 
  46. ^ Jakubowski et al. 2017, стр. 122–135.
  47. ^ Pietrolungo, Silvio (2010). „Rihanna Streaks to a Fourth Week Atop Hot 100”. Billboard. Архивирано из оригинала 6. 6. 2014. г. Приступљено 21. 4. 2010. 
  48. ^ а б в "Lady Gaga Chart History (Hot 100)". Billboard. Retrieved 27. 3. 2018..
  49. ^ Caulfield, Keith; Pietrolungo, Silvio (2010). „Chart Moves: Lady Gaga, Glee, Usher, Eminem and More”. Billboard. Архивирано из оригинала 23. 5. 2010. г. Приступљено 21. 5. 2010. 
  50. ^ Caulfield, Keith (2010). „Chart Highlights: Pop, Adult Pop, Latin Songs & More”. Billboard. Архивирано из оригинала 1. 7. 2010. г. Приступљено 17. 5. 2010. 
  51. ^ а б "Lady Gaga Chart History (Dance Club Songs)". Billboard. Retrieved 27. 3. 2018..
  52. ^ Trust, Gary (2019). „Ask Billboard: Lady Gaga's Career Sales & Streams; Ariana Grande Takes '7' to 1”Неопходна новчана претплата. Billboard. Архивирано из оригинала 10. 2. 2019. г. Приступљено 11. 2. 2019.  (потребна претплата)
  53. ^ Grein, Paul (2010). „Week Ending Dec. 26, 2009: What Santa Brought”. Yahoo!. Архивирано из оригинала 2. 1. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  54. ^ Trust, Gary (2012). „Ask Billboard: Was Lady Gaga's Born This Way a Disappointment?”. Billboard. Архивирано из оригинала 23. 5. 2013. г. Приступљено 12. 6. 2012. 
  55. ^ а б "Lady Gaga Chart History (Canadian Hot 100)". Billboard. Retrieved 27. 3. 2018..
  56. ^ а б "Lady Gaga – Alejandro". ARIA Top 50 Singles. Retrieved 27. 3. 2018..
  57. ^ а б "Lady Gaga – Alejandro". Top 40 Singles. Retrieved 27. 3. 2018..
  58. ^ а б в "Official Singles Chart Top 100". Official Charts Company. Retrieved 27. 3. 2018..
  59. ^ „Look through every Lady Gaga single and album cover”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 16. 10. 2022. г. Приступљено 16. 10. 2022. 
  60. ^ Justin, Myers (2014). „Lady Gaga's Official Top 10 Biggest Selling UK Singles Revealed!”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2013. 
  61. ^ Moss, Liv (2015). „The Official Top 40 Biggest Vinyl Singles and Albums of the decade so far”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 15. 4. 2015. г. Приступљено 13. 4. 2015. 
  62. ^ а б "Lady Gaga – Alejandro" (in French). Ultratop 50. Retrieved 27. 3. 2018..
  63. ^ а б „Lady Gaga Chart History (Greece Digital Song Sales)”. Billboard. Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 16. 3. 2021. 
  64. ^ а б "Listy bestsellerów, wyróżnienia :: Związek Producentów Audio-Video". Polish Airplay Top 100. Retrieved 27. 3. 2018..
  65. ^ а б „Romanian Top 100 Airplay 23.07.2010”. Romanian Top 100. 2010. Архивирано из оригинала 6. 8. 2010. г. Приступљено 2. 8. 2010. 
  66. ^ „Chart Search”. Tophit for Lady Gaga. Архивирано из оригинала 1. 11. 2016. г. Приступљено 1. 11. 2016. 
  67. ^ Balls, David (2010). „GaGa 'wants David Walliams for video'”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 1. 4. 2012. г. Приступљено 1. 2. 2010. 
  68. ^ Axelrod, Nick (2010). „Steven Klein Said Shooting Lady Gaga Video”. Women's Wear Daily. Архивирано из оригинала 27. 3. 2010. г. Приступљено 24. 3. 2010. 
  69. ^ Dinh, James (2010). „Lady Gaga Says 'Alejandro' Video Will Be About 'Fashion And Lifestyle'”. MTV News. Архивирано из оригинала 10. 5. 2010. г. Приступљено 19. 5. 2010. 
  70. ^ а б в Warner, Kara (2010). „Lady Gaga Offers 'Alejandro' Video Sneak Peek On 'Larry King Live'”. MTV News. Архивирано из оригинала 2. 6. 2010. г. Приступљено 2. 6. 2010. 
  71. ^ Moran, Caitlin (2010). „Come party with Lady Gaga”. The Times. Архивирано из оригинала 22. 5. 2010. г. Приступљено 24. 5. 2010. 
  72. ^ Vena, Jocelyn (2010). „Lady Gaga's 'Alejandro' Director Explains Video's Painful Meaning”. MTV News. Архивирано из оригинала 12. 6. 2010. г. Приступљено 10. 6. 2010. 
  73. ^ „New music videos of the week: 'Alejandro,' Eminem, Vengaboys”. The Independent. 2010. Архивирано из оригиналаНеопходна слободна регистрација 19. 10. 2012. г. Приступљено 9. 6. 2010. 
  74. ^ а б в г д ђ Montgomery, James (2010). „Lady Gaga's 'Alejandro' Video: German Expressionism With A Beat!”. MTV News. Архивирано из оригинала 11. 6. 2010. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  75. ^ а б Padva 2018, стр. 187.
  76. ^ Gray & Rutnam 2014, стр. 52.
  77. ^ а б Benigno, Anthony (2010). „Lady Gaga 'Alejandro' music video turns up the S&M heat with fetish imagery and a ravaged nun”. New York Daily News. Архивирано из оригинала 11. 6. 2010. г. Приступљено 9. 6. 2010. 
  78. ^ Vena, Jocelyn (2010). „Lady Gaga's 'Alejandro' Video: A Fashion Cheat Sheet” (на језику: енглески). MTV News. Архивирано из оригинала 15. 10. 2022. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  79. ^ а б Cady, Jennifer (2010). „'Alejandro' Premiere = Nine Minutes of Lady Gaga & Bunch of Shirtless Men”. E!. Архивирано из оригинала 12. 9. 2011. г. Приступљено 28. 11. 2011. 
  80. ^ Walden 2014, стр. 209.
  81. ^ „MMVA 2011 Nominees”. MuchMusic. Архивирано из оригинала 20. 5. 2011. г. Приступљено 1. 10. 2022. 
  82. ^ Montgomery, James (2010). „Lady Gaga's 'Alejandro' Video Might Not Top 'Telephone,' But Why Should It?”. MTV News. Архивирано из оригинала 11. 6. 2010. г. Приступљено 9. 6. 2010. 
  83. ^ а б в Kreps, Daniel (2010). „'Alejandro' Director Breaks Down Lady Gaga's Racy Video”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 12. 2. 2012. г. Приступљено 28. 11. 2011. 
  84. ^ Jones, Nate (2010). „Lady Gaga Releases 'Alejandro' Video, Bowl-Cut Enthusiasts Rejoice”. Time. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 28. 11. 2011. 
  85. ^ Roberts, Randall (2010). „Lady Gaga releases new video, will go head-to-head with the Strokes at Lollapalooza”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 10. 6. 2010. г. Приступљено 9. 6. 2010. 
  86. ^ а б Odell, Amy (2010). „A Breakdown of Lady Gaga's 'Alejandro' Looks”. The Cut. Архивирано из оригинала 11. 6. 2010. г. Приступљено 28. 11. 2011. 
  87. ^ Dose, Jen (2010). „Scandal Sheet: Lady Gaga's 'Alejandro' Debuts”. National Post. Архивирано из оригинала 1. 7. 2010. г. Приступљено 9. 6. 2010. 
  88. ^ Gottlieb, Jed (2010). „Lady Gaga's 'Alejandro' video is a sad misstep”. Boston Herald. Архивирано из оригинала 11. 6. 2010. г. Приступљено 9. 6. 2010. 
  89. ^ Wete, Brad (2010). „Lady Gaga premieres 'Alejandro' mini-movie: Watch it here”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 18. 1. 2012. г. Приступљено 28. 11. 2011. 
  90. ^ Padva 2018, стр. 188–189.
  91. ^ Anderson, Kyle (2010). „Lady Gaga's 'Alejandro' Video: A Guide to Its Madonna References”. MTV News. Архивирано из оригинала 10. 6. 2010. г. Приступљено 10. 6. 2010. 
  92. ^ а б Thomas, Devon (2010). „Lady Gaga 'Alejandro' Music Video Has Singer's Guns Blazing”. CBS News. Архивирано из оригинала 10. 6. 2010. г. Приступљено 9. 6. 2010. 
  93. ^ Gray & Rutnam 2014, стр. 55.
  94. ^ „Comparing Lady Gaga's 'Alejandro' Video to Madonna”. MTV News. 2010. Архивирано из оригинала 24. 3. 2012. г. Приступљено 28. 11. 2011. 
  95. ^ Pickard, Anna (2010). „Who's most offended by Lady Gaga's 'Alejandro'?”. The Guardian. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 6. 11. 2022. 
  96. ^ Ziegbe, Mawuse (2010). „Does Lady Gaga's 'Alejandro' Video Go Too Far?”. MTV News. Архивирано из оригинала 13. 2. 2012. г. Приступљено 28. 11. 2011. 
  97. ^ „Catholic League: For Religious and Civil Rights”. Католичка лига. 2010. Архивирано из оригинала 15. 6. 2010. г. Приступљено 10. 6. 2010. 
  98. ^ а б Montgomery, James (2010). „Lady Gaga's 'Alejandro' Director Defends Video's Religious Symbolism”. MTV News. Архивирано из оригинала 12. 6. 2010. г. Приступљено 10. 6. 2010. 
  99. ^ Vena, Jocelyn (2010). „Lady Gaga Wants to Offend with 'Alejandro,' Experts Say”. MTV News. Архивирано из оригинала 5. 11. 2012. г. Приступљено 28. 11. 2011. 
  100. ^ „Katy Perry Slams Lady Gaga's 'Blasphemous' New Video”. HuffPost. 2010. Архивирано из оригинала 13. 6. 2010. г. Приступљено 16. 6. 2010. 
  101. ^ Vena, Jocelyn (2010). „Katy Perry Explains Her Lady Gaga 'Blasphemy' Tweet”. MTV News. Архивирано из оригинала 17. 6. 2010. г. Приступљено 14. 6. 2010. 
  102. ^ McAlpine, Fraser (2010). „Lady GaGa – 'Alejandro'” (на језику: енглески). BBC. Архивирано из оригинала 19. 12. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  103. ^ Gray & Rutnam 2014, стр. 53.
  104. ^ Padva 2018, стр. 188.
  105. ^ Owens 2014, стр. 101.
  106. ^ Stevenson, Jane (2009). „Lady Gaga puts on a Monster show”. Toronto Sun. Архивирано из оригинала 5. 7. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2009. 
  107. ^ Dunlevy, T'Cha (2009). „Concert review: Lady Gaga romances Bell Centre crowd, Nov. 27”. The Gazette. Архивирано из оригинала 4. 6. 2010. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  108. ^ Adams, Jeremy (2009). „Live Review: Lady Gaga Brings Her Pop Theatricality to Boston in First U.S. 'Monster Ball' Show”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 27. 10. 2011. г. Приступљено 9. 2. 2010. 
  109. ^ Harrington, Jim (2009). . „Lady Gaga thrills S.F. crowd with strange, sexy show”. Mercury News. ISSN 0747-2099. 
  110. ^ Browne, David (2010). „Inside Lady Gaga's Monster Ball, Summer's Biggest Tour”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 16. 10. 2022. г. Приступљено 30. 1. 2019. 
  111. ^ Montgomery, James (2010). „Lady Gaga Goes the Distance at Montreal Monster Ball Tour Kickoff”. MTV News. Архивирано из оригинала 8. 10. 2022. г. Приступљено 8. 10. 2022. 
  112. ^ Horn 2017, стр. 236.
  113. ^ „Lady Gaga Puts On White Hot Viva Glam Performance in Japan”. MTV News. 2010. Архивирано из оригинала 24. 4. 2010. г. Приступљено 22. 4. 2010. 
  114. ^ „Tokyo goes gaga for Lady Gaga – and charity”. CNN. 2010. Архивирано из оригинала 6. 8. 2016. г. Приступљено 27. 12. 2016. 
  115. ^ Ditzian, Erik (2010). „Lady Gaga Tapes American Idol Performance”. MTV News. Архивирано из оригинала 2. 5. 2010. г. Приступљено 4. 5. 2010. 
  116. ^ B. Vary, Adam (2010). „American Idol Top 6 Results on the Scene”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 5. 5. 2010. г. Приступљено 5. 5. 2010. 
  117. ^ Dinh, James (2010). „Lady Gaga Tweets About Upcoming American Idol Appearance”. MTV News. Архивирано из оригинала 25. 4. 2010. г. Приступљено 5. 5. 2010. 
  118. ^ Carroll, Larry (2010). „Lady Gaga Brings 'Alejandro' To American Idol”. MTV News. Архивирано из оригинала 6. 5. 2010. г. Приступљено 6. 5. 2010. 
  119. ^ Fisher, Luchina (2010). „Idol Final Four: Aaron Kelly Gets the Boot”. ABC News. Архивирано из оригинала 16. 9. 2012. г. Приступљено 6. 5. 2010. 
  120. ^ Herrera, Monica (2010). „Lady Gaga Plays Today Show, Announces 'Remix' U.S. Release”. Billboard. Архивирано из оригинала 24. 5. 2013. г. Приступљено 15. 7. 2010. 
  121. ^ Harp, Justin (2011). „Lady GaGa gig raises millions for NY charity”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 8. 10. 2022. г. Приступљено 8. 10. 2022. 
  122. ^ Sperling, Daniel (2011). „Lady GaGa closes Radio 1's Big Weekend”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 18. 5. 2011. г. Приступљено 16. 5. 2011. 
  123. ^ Stransky, Tanner (2011). „iHeartRadio Music Festival Las Vegas: Lady Gaga, Sting, Jennifer Lopez perform”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 8. 10. 2022. г. Приступљено 8. 10. 2022. 
  124. ^ Pager, Nicole (2013). „Lady Gaga Brings 'Born This Way Ball' to Los Angeles: Live Review”. Billboard. Архивирано из оригинала 4. 7. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2013. 
  125. ^ Carlson, Adam (2014). „Lady Gaga's artRAVE: The ARTPOP Ball Shape-Shifts Through Atlanta”. Billboard. Архивирано из оригинала 4. 7. 2013. г. Приступљено 9. 9. 2017. 
  126. ^ Hall, Gerrad (2017). „Lady Gaga debuts new single, 'The Cure,' at Coachella”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 9. 9. 2017. г. Приступљено 9. 9. 2017. 
  127. ^ „Lady Gaga reigns supreme in Wrigley Field headlining debut”. Chicago Sun-Times. 2017. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. Приступљено 8. 9. 2017. 
  128. ^ Fisher, Lauren Alexis (2017). „Lady Gaga's Joanne Tour Costumes Include Swarovski Crystals, Leather Fringe, and Cowboy Hats”. Harper's Bazaar. Архивирано из оригинала 16. 11. 2017. г. Приступљено 10. 9. 2017. 
  129. ^ Derdeyn, Stuart (2017). „Lady Gaga: Live review of Joanne World Tour at Vancouver's Rogers Arena”. The Vancouver Sun. Архивирано из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 9. 10. 2022. 
  130. ^ Spanos, Brittany (2018). „Review: Lady Gaga Maintains 'Poker Face' During Stellar Vegas Debut”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 30. 12. 2018. г. Приступљено 29. 12. 2018. 
  131. ^ Burton, Poppy (2025). „Watch Lady Gaga headline first night of Coachella 2025 with theatrical five-act set”. NME. Архивирано из оригинала 12. 4. 2025. г. Приступљено 12. 4. 2025. 
  132. ^ а б в „'Alejandro' UK release date revealed!”. Ladygaga.co.uk. 2010. Архивирано из оригинала 7. 6. 2010. г. Приступљено 2. 6. 2010. 
  133. ^ "Lady Gaga – Alejandro" (in German). Ö3 Austria Top 40. Retrieved 27. 3. 2018..
  134. ^ "Lady Gaga – Alejandro" (in Dutch). Ultratop 50. Retrieved 27. 3. 2018..
  135. ^ „Top 5 Brasil Música – Semanal: 05/07/2010 à 09/07/2010” (на језику: португалски). Crowley Broadcast Analysis. Архивирано из оригинала 14. 7. 2010. г. Приступљено 15. 5. 2020. 
  136. ^ „AIRPLAY TOP5” (на језику: бугарски). BAMP. Архивирано из оригинала 3. 8. 2010. г. Приступљено 29. 1. 2025. 
  137. ^ "Lady Gaga Chart History (Canada AC)". Billboard. Retrieved 7. 1. 2018..
  138. ^ "Lady Gaga Chart History (Canada CHR/Top 40)". Billboard. Retrieved 7. 1. 2018..
  139. ^ "Lady Gaga Chart History (Canada Hot AC)". Billboard. Retrieved 7. 1. 2018..
  140. ^ а б в г д ђ е ж з Lady Gaga — Alejandro. Tophit. Retrieved 7. 10. 2024..
  141. ^ „Airplay Radio Chart 2010 Year End Edition”. 2010. Архивирано из оригинала 5. 4. 2024. г. Приступљено 5. 4. 2024. 
  142. ^ "ČNS IFPI" (in Czech). Hitparáda – Radio Top 100 Oficiální. IFPI Czech Republic. Note: Change the chart to CZ – RADIO – TOP 100 and insert 201034 into search. Retrieved 27. 3. 2018..
  143. ^ "Lady Gaga – Alejandro". Tracklisten. Retrieved 27. 3. 2018..
  144. ^ „Hits of the World: European Hot 100 Singles”. Billboard. св. 122 бр. 30. 2010. стр. 51. 
  145. ^ "Lady Gaga: Alejandro" (in Finnish). Musiikkituottajat – IFPI Finland. Retrieved 27. 3. 2018..
  146. ^ "Lady Gaga – Alejandro" (in French). Les classement single. Retrieved 27. 3. 2018..
  147. ^ "Lady Gaga – Alejandro" (in German). GfK Entertainment charts. Retrieved 12. 10. 2018..
  148. ^ "Archívum – Slágerlisták – MAHASZ" (in Hungarian). Dance Top 40 lista. Magyar Hanglemezkiadók Szövetsége. Retrieved 26. 4. 2020..
  149. ^ "Archívum – Slágerlisták – MAHASZ" (in Hungarian). Rádiós Top 40 játszási lista. Magyar Hanglemezkiadók Szövetsége. Retrieved 6. 4. 2020..
  150. ^ "Archívum – Slágerlisták – MAHASZ" (in Hungarian). Single (track) Top 40 lista. Magyar Hanglemezkiadók Szövetsége. Retrieved 27. 3. 2018..
  151. ^ "The Irish Charts – Search Results – Alejandro". Irish Singles Chart. Retrieved 15. 1. 2020..
  152. ^ "Lady Gaga – Alejandro". Top Digital Download. Retrieved 27. 3. 2018..
  153. ^ „Earone Airplay Radio Chart: Lady Gaga - Alejandro” (на језику: италијански). Earone. Приступљено 19. 2. 2025. 
  154. ^ „Lady Gaga Chart History (Luxembourg Digital Song Sales)”. Billboard. Архивирано из оригинала 28. 10. 2019. г. Приступљено 19. 10. 2022. 
  155. ^ „Enrique Iglesias y Juan Luis Guerra los favoritos del público”. Terra Networks (на језику: шпански). Telefonica Group. 2010. Архивирано из оригинала 21. 2. 2013. г. Приступљено 1. 6. 2012. 
  156. ^ "Nederlandse Top 40 – Lady Gaga" (in Dutch). Dutch Top 40. Retrieved 27. 3. 2018..
  157. ^ "Lady Gaga – Alejandro" (in Dutch). Single Top 100. Retrieved 27. 3. 2018..
  158. ^ "Lady Gaga – Alejandro". VG-lista. Retrieved 27. 3. 2018..
  159. ^ „Lady Gaga Chart History (Portugal Digital Song Sales)”. Billboard. Архивирано из оригинала 28. 10. 2019. г. Приступљено 19. 10. 2022. 
  160. ^ "Media Forest – Weekly Charts. Media Forest. Retrieved 7. 10. 2024.. Note: Romanian and international positions are rendered together by the number of plays before resulting an overall chart.
  161. ^ "Media Forest – Weekly Charts. Media Forest. Retrieved 7. 10. 2024.. Note: Select 'Songs – TV'. Romanian and international positions are rendered together by the number of plays before resulting an overall chart.
  162. ^ „Top Radio Hits Russia Weekly Chart: Jul 15, 2010”. TopHit. Приступљено 7. 10. 2024. 
  163. ^ "Official Scottish Singles Sales Chart Top 100". Official Charts Company. Retrieved 27. 3. 2018..
  164. ^ "ČNS IFPI" (in Slovak). Hitparáda – Radio Top 100 Oficiálna. IFPI Czech Republic. Note: insert 201022 into search. Retrieved 27. 3. 2018..
  165. ^ „Gaon Digital Chart: Week 1, 2010”. Gaon Music Chart. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 10. 12. 2018. 
  166. ^ "Lady Gaga – Alejandro" Canciones Top 50. Retrieved 27. 3. 2018..
  167. ^ "Lady Gaga – Alejandro". Singles Top 100. Retrieved 27. 3. 2018..
  168. ^ "Lady Gaga – Alejandro". Swiss Singles Chart. Retrieved 27. 3. 2018..
  169. ^ „Top Radio Hits Ukraine Weekly Chart: Jul 8, 2010”. TopHit. Приступљено 7. 10. 2024. 
  170. ^ "Lady Gaga Chart History (Adult Contemporary)". Billboard. Retrieved 27. 3. 2018..
  171. ^ "Lady Gaga Chart History (Adult Pop Songs)". Billboard. Retrieved 27. 3. 2018..
  172. ^ "Lady Gaga Chart History (Hot Latin Songs)". Billboard. Retrieved 27. 3. 2018..
  173. ^ "Lady Gaga Chart History (Pop Songs)". Billboard. Retrieved 27. 3. 2018..
  174. ^ "Lady Gaga Chart History (Rhythmic)". Billboard. Retrieved 21. 11. 2014..
  175. ^ „Pop Rock” (на језику: шпански). Record Report. 2010. Архивирано из оригинала 20. 8. 2010. г.. 
  176. ^ "Lady Gaga: Alejandro" (in Finnish). Musiikkituottajat – IFPI Finland. Retrieved 14. 2. 2026..
  177. ^ „OLiS – oficjalna lista airplay” (Select week 20.05.2023–26.05.2024.) (на језику: пољски). OLiS. Приступљено 7. 10. 2024. 
  178. ^ "Lady Gaga: Alejandro" (in Finnish). Musiikkituottajat – IFPI Finland. Retrieved 14. 2. 2026..
  179. ^ „OLiS – oficjalna lista airplay” (Select week 23.03.2024–29.03.2024.) (на језику: пољски). OLiS. Приступљено 7. 10. 2024. 
  180. ^ „Top Radio Hits Romania Weekly Chart: Sep 26, 2024”. TopHit. Приступљено 29. 9. 2024. 
  181. ^ „Brasil Hot 100 Airplay (Jul 18, 2010)”. Billboard Brasil. бр. 11. BPP Promoções e Publicações. 2010. стр. 84. 
  182. ^ „Brasil Hot Pop & Popular: Hot Pop Songs (Jul 18, 2010)”. Billboard Brasil. бр. 11. BPP Promoções e Publicações. 2010. стр. 85. 
  183. ^ „Top Radio Hits Global Monthly Chart: July 2010”. TopHit. Приступљено 7. 10. 2024. 
  184. ^ „Top Radio Hits Russia Monthly Chart: July 2010”. TopHit. Приступљено 7. 10. 2024. 
  185. ^ „Top Radio Hits Ukraine Monthly Chart: July 2010”. TopHit. Приступљено 7. 10. 2024. 
  186. ^ „Top Radio Hits Global Monthly Chart: Jun 2011”. TopHit. Приступљено 7. 10. 2024. 
  187. ^ „Top Radio Hits Russia Monthly Chart: June 2011”. TopHit. Приступљено 7. 10. 2024. 
  188. ^ „Top Radio Hits Romania Monthly Chart: September 2024”. TopHit. Приступљено 6. 10. 2024. 
  189. ^ „ARIA Charts – End Of Year Charts – Top 100 Singles”. Australian Recording Industry Association. Архивирано из оригинала 5. 12. 2010. г. Приступљено 11. 1. 2011. 
  190. ^ „Jahreshitparade 2010” [Annual hit parade 2010]. Hitradio Ö3 (на језику: немачки). Hung Medien. Архивирано из оригинала 27. 2. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  191. ^ „Jaaroverzichten 2010 (Flanders)” (на језику: холандски). Ultratop. Hung Medien. Архивирано из оригинала 26. 1. 2014. г. Приступљено 26. 12. 2010. 
  192. ^ „Rapports annuels 2010 – Singles” (на језику: француски). Ultratop. Архивирано из оригинала 9. 2. 2014. г. Приступљено 26. 12. 2010. 
  193. ^ „2010 Year-End Canadian Hot 100 Songs”. Billboard. 2009. Архивирано из оригинала 23. 3. 2015. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  194. ^ „Top Radio Hits Global Annual Chart 2010”. TopHit. Приступљено 7. 10. 2024. 
  195. ^ „Airplay Radio Chart 2010 Year End Edition”. 2010. Архивирано из оригинала 5. 4. 2024. г. Приступљено 5. 4. 2024. 
  196. ^ „Track 2010 Top-50”. Tracklisten (на језику: дански). Nielsen Music Control. 2010. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г.. 
  197. ^ „2010 Year-End European Hot 100 Songs”. Billboard. Архивирано из оригинала 13. 7. 2014. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  198. ^ „Top de l'année Top Singles 2010” [Top Singles of the Year 2010] (на језику: француски). Syndicat National de l'Édition Phonographique. Архивирано из оригинала 5. 11. 2021. г. Приступљено 7. 8. 2020. 
  199. ^ „Top 100 Single-Jahrescharts”. GfK Entertainment (на језику: немачки). offiziellecharts.de. Архивирано из оригинала 30. 1. 2017. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  200. ^ „Dance Top 100 – 2010”. Mahasz. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  201. ^ „Rádiós Top 100 – hallgatottsági adatok alapján – 2010”. Mahasz. Архивирано из оригинала 2. 6. 2021. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  202. ^ „2010 Year End Italian Singles Chart”. FIMI. 2011. Архивирано из оригинала 21. 1. 2011. г. Приступљено 17. 1. 2011. 
  203. ^ „Earone Top 100 of the year 2010” (на језику: италијански). Earone. Архивирано из оригинала 2011-11-06. г. Приступљено 19. 2. 2025. 
  204. ^ „Top 100-Jaaroverzicht van 2010”. Dutch Top 40. Архивирано из оригинала 18. 7. 2013. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  205. ^ „Jaaroverzichten – Single 2010” [Annual Reviews – Single 2010] (на језику: холандски). MegaCharts. Архивирано из оригинала 30. 11. 2019. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  206. ^ „Topul celor mai difuzate piese în România în 2010” [The top of the most played songs in Romania in 2010]. România Liberă (на језику: румунски). Архивирано из оригинала 6. 1. 2011. г. Приступљено 21. 1. 2011. 
  207. ^ „Top Radio Hits Russia Annual Chart 2010”. TopHit. Архивирано из оригинала 28. 4. 2024. г. Приступљено 7. 10. 2024. 
  208. ^ „2010 Spanish Year-end charts” (PDF) (на језику: шпански). PROMUSICAE. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2011. г. Приступљено 31. 1. 2011. 
  209. ^ „Årslista Singlar – År 2010” [Annual Singles List – Year 2010] (на језику: шведски). Sverigetopplistan. Архивирано из оригинала 23. 4. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  210. ^ „2010 Year End Swiss Singles Chart”. Swiss Music Charts. 2011. Архивирано из оригинала 12. 7. 2011. г. Приступљено 2. 1. 2011. 
  211. ^ „Top Radio Hits Ukraine Annual Chart 2010”. TopHit. Приступљено 7. 10. 2024. 
  212. ^ „UK Year-End Charts 2010”. Official Charts Company. ChartsPlus. Архивирано из оригинала 1. 7. 2010. г. Приступљено 13. 8. 2015. 
  213. ^ „2010 Year-End Billboard Hot 100 Songs”. Billboard. Архивирано из оригинала 20. 3. 2015. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  214. ^ „2010 Year-End Billboard Adult Contemporary Songs”. Billboard. Архивирано из оригинала 8. 4. 2015. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  215. ^ „Adult Pop Songs – Year-End 2010”. Billboard. Архивирано из оригинала 18. 4. 2019. г. Приступљено 17. 9. 2019. 
  216. ^ „2010 Year-End Hot Dance Club Songs”. Billboard. 2009. Архивирано из оригинала 21. 6. 2014. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  217. ^ „2010 Year-End Pop Songs”. Billboard. Архивирано из оригинала 18. 5. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  218. ^ „Billboard Radio Songs − Year-End (2010)”. Billboard. Prometheus Global Media. Архивирано из оригинала 21. 8. 2017. г. Приступљено 1. 5. 2025. 
  219. ^ „Top Radio Hits Global Annual Chart 2011”. TopHit. Приступљено 7. 10. 2024. 
  220. ^ „Dance Top 100 – 2011”. Mahasz. Архивирано из оригинала 28. 1. 2021. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  221. ^ „Rádiós Top 100 – hallgatottsági adatok alapján – 2011”. Mahasz. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  222. ^ „Top Radio Hits Russia Annual Chart 2011”. TopHit. Приступљено 7. 10. 2024. 
  223. ^ „Top Radio Hits Ukraine Annual Chart 2011”. TopHit. Приступљено 7. 10. 2024. 
  224. ^ „Rádiós Top 100 - hallgatottsági adatok alapján - 2023” (на језику: мађарски). MAHASZ. Архивирано из оригинала 25. 1. 2024. г. Приступљено 25. 1. 2024. 
  225. ^ „Rádiós Top 100 - hallgatottsági adatok alapján - 2024” (на језику: мађарски). MAHASZ. Архивирано из оригинала 29. 1. 2025. г. Приступљено 29. 1. 2025. 
  226. ^ „Alejandro: Belgium Digital download”. iTunes Store. Архивирано из оригинала 27. 6. 2010. г. Приступљено 20. 5. 2010. 
  227. ^ „Alejandro: France Digital download”. iTunes Store. Архивирано из оригинала 22. 9. 2011. г. Приступљено 15. 11. 2010. 
  228. ^ „Alejandro: Sweden Digital download”. iTunes Store. Архивирано из оригинала 10. 3. 2010. г. Приступљено 20. 5. 2010. 
  229. ^ Дигитална издања широм Европе за „Alejandro”:
  230. ^ „Alejandro (The Remixes) – Lady Gaga”. iTunes Store. 2010. Архивирано из оригинала 15. 9. 2011. г. Приступљено 8. 6. 2010. 
  231. ^ „Alejandro – Lady Gaga – The Remixes EP”. Amazon. Архивирано из оригинала 16. 2. 2015. г. Приступљено 28. 2. 2021. 
  232. ^ „Alejandro – Lady Gaga – The Remixes EP”. iTunes Store. 2010. Архивирано из оригинала 22. 5. 2010. г. Приступљено 19. 5. 2010. 
  233. ^ Cadet, Thierry (2010). „Lady GaGa : le clip intégral de "Alejandro" !”. Pure Charts in France (на језику: француски). Приступљено 11. 9. 2021. 
  234. ^ „Alejandro the Remixes [Single]”. Amazon. Архивирано из оригинала 6. 6. 2010. г. Приступљено 25. 9. 2013. 
  235. ^ „CD Single Release in France”. Архивирано из оригинала 13. 2. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2011. 
  236. ^ Radio Date, le novita musicali della settimana” (на језику: италијански). EarOne. Приступљено 24. 8. 2020. 
  237. ^ „'Alejandro' [7' Vinyl]”. Amazon (United Kingdom). Архивирано из оригинала 15. 3. 2016. г. Приступљено 28. 2. 2021. 
  238. ^ „Lady Gaga German CD single release”. Ladygaga.de. 2010. Архивирано из оригинала 1. 7. 2010. г. Приступљено 9. 7. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alejandro&oldid=31023078”