Kulturna reaproprijacija

Не поистовећивати са kulturnom aproprijacijom.

Moneova slika Impresija, Levant je bila ismevana kao impresionistička 1872. године, ali je taj termin potom postao naziv umetničkog pokreta импресионизам, a slikari su počeli da se identifikuju kao impresionisti.

Kulturna reaproprijacija je ponovno prisvajanje ili rezignifikacija, to je kulturni proces kojim grupa vraća reči ili artefakte koji su prethodno korišćeni na način koji omalovažava tu grupu. To je specifičan oblik semantičke promene (tj. promene značenja reči). Lingvistička reklamacija može imati šire implikacije u oblastima diskursa i opisana je u smislu ličnog ili sociopolitičkog osnaživanja.

Karakteristike

Ponovo usvojena ili ponovo prisvojena reč je reč koja je nekada bila pogrdna, ali je vraćena u prihvatljivu upotrebu, obično počevši od svoje prvobitne mete, tj. zajednica koje su pogrdno opisane tom rečju, a kasnije se proširila i na opštu populaciju. Neki od termina koji se vraćaju nastali su kao nepogrdni termini koji su vremenom postali pogrdni. Njihova reklamacija može se posmatrati kao vraćanje njihove prvobitne namene. Međutim, ovo se ne odnosi na sve takve reči, jer su neke korišćene na pogrdan način od samog početka.

U smislu lingvističke teorije, reapropriacija se može posmatrati kao specifičan slučaj vrste semantičke promene – procesa kroz koji značenje reči postaje pozitivnije tokom vremena.

Robin Brontsema je sugerisao da postoje najmanje tri međusobno isključiva cilja reklamacije:

1. Preokret vrednosti
2. Neutralizacija
3. Eksploatacija stigme

Preokret vrednosti odnosi se na promenu značenja iz pogrdnog u pozitivno, dok se neutralizacija odnosi na promenu značenja iz pogrdnog u neutralno. Eksploatacija stigme, konačno, odnosi se na zadržavanje pogrdne prirode takvih termina kao podsetnika da je data grupa bila izložena nepravednom tretmanu.

Reklamacija se može posmatrati i kao psihološki, individualni proces i kao sociološki, društveni proces. Što se tiče ličnog procesa, o njemu se raspravljalo u kontekstu osnaživanja koje proizilazi iz „razoružavanja moći dominantne grupe da kontroliše sopstvene i tuđe poglede na sebe“ i sticanja kontrole nad načinom na koji je neko opisan, a samim tim i nad sopstvenom slikom o sebi, samokontrolom i samorazumevanjem. Brontsema je napisao da je „U srži lingvističke reklamacije pravo na samodefinisanje, na stvaranje i imenovanje sopstvenog postojanja“. Drugi naučnici su povezali ovaj koncept sa konceptom samoetiketiranja. Proces osnaživanja i poricanje jezika kao alata ugnjetavanja kao zloupotrebe moći takođe su isticali naučnici poput Džudit Batler i Mišela Fukoa, koji ga je drugi nazvao i „obrnutim diskursom“.

Što se tiče šireg procesa društveno-političkog osnaživanja, procesu reklamacije se takođe pripisuje zasluga za promociju socijalne pravde, i izgradnju grupne solidarnosti; tvrdi se da su aktivističke grupe koje se bave ovim procesom sklonije da budu viđene kao predstavnici svojih grupa i da te grupe vide kao one koje rastu u moći i statusu u svom društvu. Naučnici tvrde da će se oni koji koriste takve termine da opišu sebe u činu reklamacije „osećati moćno i stoga će svoju grupnu etiketu videti kao manje stigmatizujuću. Posmatrači će zaključiti da grupa ima moć i stoga će etiketu videti kao manje zasićenu negativnošću“.

Iako se ti termini najčešće koriste u kontekstu jezika, ovaj koncept je takođe korišćen u vezi sa drugim kulturološkim konceptima, na primer u diskusiji o reaproprijaciji stereotipa, reaproprijaciji popularne kulture (npr. reapropriacija naučnofantastične literature u elitnu, visoku književnost) ili reapropriacija tradicija.

Kontroverze i prigovori

Ponovo preuzete reči često ostaju kontroverzne neko vreme, zbog svoje prvobitne pežorativne prirode. Za neke termine, čak je i „ponovljena“ upotreba od strane članova dotične zajednice predmet kontroverze. Često, ne podržavaju svi članovi date zajednice ideju da određena uvreda uopšte treba da bude ponovo preuzeta. U drugim slučajevima, reč se može smatrati prihvatljivom kada je koriste članovi zajednice koja ju je ponovno preuzela (upotreba unutar grupe), ali njena upotreba od strane spoljnih strana (upotreba van grupe) i dalje se može smatrati pogrdnom i stoga kontroverznom. Na primer, Brontsema je 2003. godine u svojoj diskusiji o vraćenim terminima primetio da, iako termin „crnja“ (ponekad „niger“) može biti prihvatljiv za crnce da ga slobodno koriste, on je zabranjen za belce, čija upotreba reči „crnja“ ne može biti ista, s obzirom na njenu istoriju i opštu istoriju rasne represije i rasnih odnosa u Sjedinjenim Državama“. Sličan argument je iznet 2009. godine za reči povezane sa LGBT pokretom poput „kvir (queer)“ ili „lezba (dyke)“. Sličan diskurs se odvijao u vezi sa kontroverzom oko imena „Vašington Redskins“, pri čemu je zajednica starosedelaca Amerike bila podeljena oko toga da li je termin ponovo preuzet ili ne.

Oni koji se protive ponovnom preuzimanju termina tvrde da su takvi termini nepopravljivi i da su zauvek povezani sa svojim pogrdnim značenjem, a njihova upotreba će nastaviti da šteti onima koji se sećaju njihove prvobitne namere, pa čak i pojačava postojeću stigmu. Pristalice ponovnog preuzimanja reči, zauzvrat, tvrde da mnoge takve reči imaju nepogrdna značenja koja se jednostavno vraćaju i da u oba slučaja, ponovno preuzimanje takve reči uskraćuje je onima koji bi želeli da je koriste za ugnjetavanje drugih i predstavlja oblik moralne pobede za grupu koja ju je vratila.

Vrhovni sud SAD je 2017. godine saslušao argumente u slučaju Matal protiv Tama. U tom slučaju, Kancelarija za patente i žigove SAD odbila je registraciju zaštitnog znaka za azijsko-američki bend, Slents (The Slants), jer je smatrala da je termin omalovažavajući. Međutim, sud je jednoglasno presudio u korist benda. Univerzitet Vašington u Sent Luisu sproveo je opsežnu studiju o ponovnom prisvajanju na osnovu imena benda i otkrio da bi ponovno prisvajanje reči moglo biti efikasan alat za neutralizaciju omalovažavajućih reči: „Čini se da ponovno prisvajanje deluje u smislu ublažavanja uvreda, čineći ih manje omalovažavajućim i štetnim.“

Na primer, reč „kvir“ u smislu „homoseksualac“ je prvobitno bila veoma uvredljiva, odražavajući negativne konotacije starijih značenja reči, uključujući „čudan“ i „neobičan“. Od 1980-ih, ovaj termin su ponovo koristili neki gej ljudi kao samoreferencu. Do danas, zbog ovog razloga, ovaj termin neki i dalje smatraju uvredljivim, posebno kada ga koristi osoba čiji seksualni identitet nije kvir.

Primeri

Pol i seksualnost

Postoji mnogo skorašnjih primera jezičke reaproprijacije u oblastima ljudske seksualnosti, rodnih uloga, seksualne orijentacije itd. Među njima su:

• lezba
• pederaš
• hermafrodit
• kvir

Rasa, etnička pripadnost i nacionalnost

U manjoj meri, i kontroverznije među grupama na koje se odnose, mnogi rasni, etnički i klasni termini su ponovo prisvojeni:

• Baster, ime je izvedeno od reči bastaard, holandske reči za „kopile“. Oni su južnoafrička etnička grupa koja potiče od belih evropskih muškaraca i crnkinja. Basteri su ga ponovo prisvojili kao „ponosno ime“, pozivajući se na svoje poreklo i istoriju.
• Crnac i Negro od strane Afroamerikanaca i u manjoj meri crnja ili niger, mada su poslednja dva i dalje izuzetno kontroverzna.
• Kari, korišćen kao pogrdni termin za Južne Azijate (često u vezi sa „munčer“ ili „slurper“), ponovo prisvojen od strane nekih članova južnoazijskih iseljenika ili zajednice zbunjenih Desi rođenih u Americi.
• Jevrej od strane jevrejskog naroda (reč se ranije smatrala pežorativnom u engleskom jeziku) Taj proces još uvek nije završen u nekim slovenskim jezicima, gde se reč Žid (ćirilica: жид) i dalje može smatrati pežorativnom.

Politika

U Engleskoj, kavaljer je bio pogrdni nadimak ponovo prisvojen kao samoidentifikacija, za razliku od izraza okrugloglavci koji je, uprkos tome što su ga rojalisti koristili za pristalice parlamenta, ostao podrugljiva reč sve do te mere da je postao kažnjivo delo ako se koristio za označavanje vojnika Vojske novog obrasca. Torijevac (izvorno od srednjoirske reči za „gonitelja“ tóraidhe), Vig (od whiggamore; videti Vigamorsku raciju) i Sufražetkinja su drugi britanski primeri. U američkim kolonijama, britanski oficiri su koristili Jenki, termin koji je nastao u vezi sa holandskim doseljenicima, kao pogrdni izraz protiv kolonista. Britanski oficiri su stvorili rane verzije pesme „Jenki Dudl“, kao kritiku nekulturnih kolonista, ali tokom Revolucije, kako su kolonisti počeli da ponovo prisvajaju oznaku Jenki kao razlog ponosa, oni su takođe ponovo prisvojili pesmu, menjajući stihove i pretvarajući je u patriotsku himnu. Tokom 1850-ih u Sjedinjenim Državama, jedna tajna politička stranka je podrugljivo nazvana „Stranka Neznalica“, zbog njihove sklonosti da kažu „Ništa ne znam“ kada bi ih spoljašnji posmatrači pitali za detalje; ovo je postalo uobičajeni naziv za stranku. Vremenom je postao popularan naziv, dovoljno da su proizvodi široke potrošnje poput čaja, slatkiša, pa čak i teretnog broda bili markirani tim imenom. Anarhizam je uglavnom bio pogrdni izraz koji su koristili protivnici kolektivističkih oblika socijalizma, sve dok ga nije usvojio anarhistički pokret krajem 19. veka. Tokom predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama 2016. godine, Hilari Klinton je neke Trampove pristalice nazivala „Korpom žalosnih“. Mnoge Trampove pristalice su podržale ovu frazu. Donald Tramp je takođe svirao pesmu „Da li čujete narod kako peva?“ iz mjuzikla „Jadnici“ kao uvod u jedan od svojih skupova, koristeći grafički natpis „Žalosni“. Nakon toga, Tramp je nazvao Klintonovu „gadnom ženom“ tokom poslednje predsedničke debate, što je rezultiralo time da je taj izraz opisan kao „poklič na okupljanje“ žena. Ubrzo se pojavio na proizvodima i koristili su ga Klintonovi predizborni zamenici.

Religija

Rafida, rani pogrdni izraz za one koji su odbacili kalifat u korist imamata, ponovo je usvojen u Dvanaestnici, putem izreka koje se pripisuju šiitskim imamima, koje preoblikuju ovaj izraz u korist onih koji odbacuju ugnjetavanje i nepravdu. U jednoj takvoj usmenoj tradiciji, Rafide su identifikovane kao mala grupa među faraonovim narodom koja je odbacila njegovu vladavinu, neustrašiva njegovim pretnjama kaznom. Ova tradicija je referenca na stihove 7:120–126 i 20:70–75 Kurana. Prema nekim tradicijama Dvanaestica, izraz Rafida pojavio se i u Tevratu. Kasniji primer uspešnog ponovnog usvajanja je izraz Jezuita koji se odnosi na članove Društva Isusovog. Ovo je prvobitno bio pogrdni izraz koji se odnosio na ljude koji su previše lako pominjali ime Isusovo u svojoj politici, ali su ga članovi Društva vremenom usvojili za sebe, tako da se reč počela isključivo odnositi na njih, i generalno u pozitivnom ili neutralnom smislu, iako je izraz „jezuitski“ izveden iz Društva Isusovog i koristi se u smislu stvari poput: manipulativnog, zavereničkog, izdajničkog, sposobnog da intelektualno opravda bilo šta zamršenim rezonovanjem. Drugi primeri mogu se naći u poreklu metodističkog pokreta; rani članovi su prvobitno bili ismevani zbog svoje „metodične“ i pravilima vođene verske odanosti, osnivač Džon Vesli je prihvatio taj termin za svoj pokret. Članovi Verskog društva prijatelja nazivani su kvekerima kao epitet, ali su i sami preuzeli taj termin. Slično tome, termin protestant je prvobitno bio pogrdni termin, a u skorije vreme termin pagan je podvrgnut sličnoj promeni značenja.

Invaliditet

• Bogalj, sakat, ćopav za ljude sa invaliditetom.
• Lud za ljude sa mentalnim zdravstvenim problemima.
• Debeo za ljude sa prekomernom težinom ili gojaznošću, posebno od strane pokreta za pozitivnost tela i prihvatanje masti.
• Retard za ljude sa mentalnim poremećajima.

Ostali

• Štreber i gik od strane onih sa tehničkim ili nejasnim interesovanjima
• Derišta za decu vojnika
• Radio-amateri za radio-operatere
• Perverznjaci i nakaza za ljude sa seksualnim fetišima ili sklonošću ka BDSM-u