1757
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1757 на Викимедијиној остави.
| |
1757 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 2. јануар — Велика Британија је заузела Калкуту у Индији.
- 5. јануар — Бивши војник Роберт-Франсоа Дамиенс изводи атентат ножем на француског краља Луја XV који је при томе лакше рањен.
- 5. јануар — Ђакомо Казанова је поново у Паризу, пар месеци након спектакуларног бекства из Венеције. Организује лутрију за потребе Војне школе, од чега се и сам богати. Касније током године упознаје богату и наивну удовицу Мадаме д’Урфе, коју опчињава окултистичким приступом.
- 12. јануар — Коџа Рагип-паша је нови османски велики везир (до смрти 1763), спроводи реформе администрације и финансија, не меша се у европски рат.
- јануар — Авгански владар Ахмед-шах Дурани је опет упао у Северну Индију, заузео Делхи и ставио могулског цара у притвор - одлази у априлу, враћа цара на престо, али праву власт има Авганац Наџиб ад-Давлах.
- јануар — Кинеске ћинговске снаге су код језера Кховсгол на северу Монголије поразиле побуњеника Чингунжава, принца Халка Монгола. Сада могу кренути на ојратског принца Амурсану, који се побунио у Џунгарији, у дан. Xињиангу.
- јануар — Пенсилванијска скупштина шаље Бенџамина Франклина у Лондон ради спора колоније са породицом Пен (до 1762, и опет 1764-74).
- 17. јануар — Седмогодишњи рат: Проглашен Царски рат против Пруске.
- јануар — Након пат-позиције у турском војном походу, у Никшићу договорено да Црногорци плаћају харач и престану с четовањем. Међу Турцима и Црногорцима влада мир следећих десет година.
- јануар — Јован Хорват тврди да су у овом периоду 822 српска досељеника дошла у Русију. Група од 150 Црногораца ступа у руску војну службу ове године, али већином се враћају.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Краљ Луј XV отпушта двојицу најутицајнијих саветника, државног секретара за рат грофа д'Аргенсона и за морнарицу грофа д'Арноувиллеа.
- 2. фебруар — Седмогодишњи рат: Аустро-руски савез против Пруске.
- 5. фебруар — Калкута Гаунтлет: британско-индијске снаге су се пробиле кроз логор знантно бројнијих снага бенгалског наваба - овај потврђује Калкуту Британцима и обећава одштету, према Алинагарском уговору од 9-тог.
- 23. фебруар — У Високој порти избијају нереди због винског монопола - преко 400 лица ће на јесен бити кажњено на различите начине.
Март
[уреди | уреди извор]- 14. 3. - Британски адмирал Јохн Бyнг је стрељан на палуби брода ХМС Монарцх, пошто је осуђен због прошлогодишњег губитка Минорке.
- март — У Сарајеву погубљена браћа Морић. Сарајевски грађани, који су трпели сталне нереде, за један дан су похватали "двадесет три јарамаза, укољице и одметника" и подавили их уз грување топова.[5]
- 18. 3. - Цхристопх Антон вон Мигаззи постављен за надбискупа Беча (до 1803), углавном се противи просветитељским тенденцијама.
- 21. 3. - Седмогодишњи рат - Стокхолмска конвенција: Шведска приступа савезу против Пруске.
- 23. 3. - Трећи Карнатски рат: Британци заузели француски Цханданнагар у Бенгалу (враћен Французима 1763).
- 28. 3. - Након што је осуђен за покушај регицида, Роберт-Франçоис Дамиенс је у Паризу јавно погубљен четворењем; призор окрутне казне која се у Француској није примјењивала вијек и пол изазива шок и згражање међу просвијећеним интелектуалцима и славним личностима Француске и Европе те покреће покрет за укидање мучења и смртне казне; Дамиенс остаје посљедња личност која је била погубљена на тај начин.
Април
[уреди | уреди извор]- 6. април — Вилиам Пит Старији је искључен из британске владе али је враћен већ у јуну након велике подршке јавности.
- април — Шпанске мисије у Тексасу: код дан. Менарда, међу Липанским Апачима, основана мисија Санта Цруз де Сан Сабá и (утврда) Пресидио Сан Луис де лас Амариллас. Апачки непријатељи Команчи догодине уништавају мисију.
- 18. април — Седмогодишњи рат: Фридрих Велики улази у Чешку.
- 21. април — Седмогодишњи рат: Битка код Реицхенберга (Либереца): Пруси под вон Баверном поразили Аустријанце под Конигсегом и запленили залихе.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Други Версајски уговор: Француска ће помоћи Аустрији да поврати Шлеску, а припала би јој Аустријска Холандија (Белгија) - одредбе су промењене следеће године.
- 6.мај — Седмогодишњи рат: Битка код Прага — Битка код Прага у којој пруски краљ Фридрих Велики наноси пораз аустријским снагама под Карлом Александром Лотариншким и после чега започиње опсаду Прага.
Јун
[уреди | уреди извор]- 18. јун — Седмогодишњи рат: Битка код Колина у којој под фелдмаршалом вон Дауном наносе пораз Фририху Великом и терају пруске снаге да напусте Чешку. Царица је установила Војни Ред Марије Терезије, највише хабсбуршко одликовање (доноси годишњу апанажу од 300 - 500 форинти, молбом владару се може добити аустријски баронат).
- 23. јун — Британци су победом у бици код Пласеја индијским гувернером Бенгала, учврстили власт у источној Индији. Овом битком симболички почиње британска војна и политичка експанзија у Јужној Азији и стварање Британског Раџа.
- 27. јун — Разоран земљотрес погодио Вировитицу.
- јун — Владика Василије, гувернадур Радоњић и др. крећу у Русију - стижу почетком следеће године.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Седмогодишњи рат: Французи заузели пруску луку Емден.
- 2. јул — Бивши бенгалски наваб Сираџ уд-Даула је убијен, наслеђује га Мир Џафар, у зависности од Британске источноиндијске компаније (до 1760. и 1763-65).
- 5. јул — Пруски Мемел се предао Русима после краће опсаде и бомбардовања.
- јул — Врућина у Европи, можда најтоплије лето између 1540. и 2003. - у Паризу је 14-тог било 37,5 степени.
- јул — У Версају се срели маркиз Мирабеау и Франсоис Куеснаy, зачетници физиократске школе.
- 23. јул — Седмогодишњи рат: Аустријско гранатирање и пожар уништавају саксонски град Зитау.
- 26. јул — Седмогодишњи рат: Битка код Хастенбецка у којој француске трупе наносе пораз Британцима и терају Хановер (у персоналној унији са Великом Британијом) на Клостерзевенску конвенцију којом је то подручје делимично окупирано од Француза, а остатак прогласио неутралност у даљем рату - крајем године се ипак враћају у рат.
- 31. јул — Млади Димитрије Обрадовић долази у манастир Хопово - калуђер је Доситеј 1758-60.
Август
[уреди | уреди извор]- 9. август — Француски и индијански рат: Опсада Форт Вилиам Хенрија, — Фрацнсука војска под командом Луј-Жозефа де Монкалма је присилила Британце да предају тврђаву Вилијам Хенри, после чега су француски индијански савезници масакрирали и отели део заробљеника.
- 11. август — Седмогодишњи рат: Французи заузели град Хановер.
- 11. август — Битка за Делхи: маратске снаге узимају град од авганско-могулских.
- 30. август — Руска армија је у Седмогодишњем рату, под командом маршала Степана Апраксина, поразила пруске трупе у бици код Грос Јегерсдорфа.[1] Прва руска битка у овом рату, учествују и Српски хусарски пук, као и пук Шевића и Прерадовића.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 7. септембар — Седмогодишњи рат: Битка код Моyса у Горњој Лужици: Пруси су поражени, њихов командант Ханс Карл вон Винтерфелдт је смртно рањен.
- 10. септембар — Седмогодишњи рат: Клостерзевенска конвенција значи повлачење Хановера из рата и делимичну француску окупацију.
- 13. септембар — Седмогодишњи рат - Померански рат: шведске снаге из Шведске Помераније прелазе у Пруску Померанију.
- септембар — Седмогодишњи рат: Неуспешни британски напад на Рошфорт, на западној француској обали. За сада нема успеха ни у експедицији на Лоуисбоург у Новој Шкотској, пошто су британски бродови расути олујом 24-тог (град ипак заузимају следеће године).
- септембар — октобар — Највећи бедуински напад на један ходочаснички караван, који се из Меке враћао у Сирију - процењује се да је страдало 20.000 хаџија, што од разбојника, што од глади и жеђи у пустињи.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 12. октобар — Јован Апостоловић одбранио докторску дисертацију у Халеу - први Србин доктор медицине, први школовани лекар.
- 16. октобар — Седмогодишњи рат: Аустријска коњица, тј. мађарски хусари под ген. Хадиком, упадају у пруску пријестолницу Берлин - узимају откуп од 200.000 талира и туце рукавица за царицу.
- 30. октобар — Умро је османски султан Осман III, наслеђује га брат од стрица Мустафа III (до 1774).
- октобар — Мехмед-паша Кукавица је поново у Босни (до 1760), сада и сам врши насиља и уцењује народ - већину времена троши на довршавање својих многобројних задужбина.
- октобар — У Травнику се граде џамије, Хаџи-Алибегова у Горњој Чаршији (подигао Мехмед-паша Кукавица, изгорјела 1856), а у Доњој Чаршији џамију диже везир Сопа Салан Ахмед-паша.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Седмогодишњи рат: Битка код Россбацха у којој Фридрих Велики изненадним коњичким нападом разбија надмоћну француско-аустријску војску у Саксонији.
- 10. новембар — Умро је марокански краљ Абдалах, наследио га је син Мохамед бен Абдалах (до 1790).
- 25. новембар — Седмогодишњи рат: Аустријске снаге заузимају Бреслау.
- 30. новембар — Француска флота од 15 бродова из Тулона се због олује мора склонити у Картахену у Шпанији, где ће бити блокирана од стране Британаца и спречена да напусти Медитеран и помогне Лоуисбоургу следеће године.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Умро епископ темишварски Георгије Поповић, наследиће га Вићентије Јовановић Видак (1759-74).
- 5. децембар — Битка код Лојтена
- 6. децембар — Седмогодишњи рат: Битка код Леутхена у којој Фридрих Велики наноси тежак пораз бројчано надмоћној аустријској војски и тера је на повлачење из Шлеске; та се битка често наводи као најсвјетлији тренутак у војној каријери Фридриха и врхунац ратне вештине 18. века.
- 14. децембар — Битка код Хресилија: Соломон I, краљ Имеретија, у западној Грузији, поразио је османску војску. Након два столећа вазалства, Имерети се осамостаљује од Османлија.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Карлобаг је добио статут.
- Пошто је војска опколила мославинске сељаке, они предају своје вође и прихватају ново феудално уређење.
- Нова побуна граничара у Лици.
- Пошто су далматински Срби тражили да им се епископ Симеон Кончаревић врати са Попине, млетачке власти га оптужују да подбуњује народ - одлази у Русију с неколико калуђера из Крупе и тридесетак породица (накратко се враћа 1762).
- Цркве: Мали Лошињ (Порођења Маријина), Шаренград (Петра и Павла), Ораховица (Нашашћа Св. крижа), Српски Семартон (Вазнесења Господњег), Негославци (Успења Пресвете Богородице), Црква брвнара у Јаворанима.
- Мојсије Путник је изабран за бачког епископа (до 1774).
- Јован Стефанов Балевић: "Кратак и објективан опис садашњег стања Црне Горе" (објављено тек 1884).
- Ћинговска Кина је завладала Тувом, тј регионом Танди Урјанхај.
- Иван Шувалов оснива Академију три најплеменитије уметности, Империјална академија уметности 1764-1918, добија своју зграду 1789.
- Марокански султан обнавља Казабланку, страдалу у потресу 1755.
- Мехмед Бушатлија је завладао у Скадру - Порта ће га признати за пашу, Бушатлије владају Скадром до 1831.
Рођења
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 28. новембар — Вилијам Блејк, енглески књижевник и сликар
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Рођен Корнелије Станковић”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03.
